Koreni mržnje u „Korenima“ (2. deo): Kako je sa cigaretom u zubima Milutin Garašanin pucao po narodu i zašto su izbile prve beogradske krvave demonstracije
Telegraf 30.10.2018 | O. Š. / Izvor: Srpsko nasleđe
Nakon sloma vlasti Napredne stranke juna 1887. godine, došlo je do preokreta, pa su dotad progonjeni liberali i radikali postali progonitelji. Tog leta po varošima i selima ubijeno je 140 naprednjaka, mnoge su kuće njihove srušene a imanja spaljena. Ni dve godine kasnije mržnja nije splasla, a oduška je ovoga puta našla na beogradskim ulicama
Pogrom naprednjaka leta 1887. godine, nakon sloma njihove vlasti a pobede liberalno-radikalske koalicije, počeo je gotovo istoga trena: slavlje i hajka išli su ruku pod ruku. Slobodan Jovanović je pisao: „Liberalno-radikalska veselja bila su, u stvari, pijanke. I kad bi se ljudi jednom napili, njima nije bilo dosta da viču novim ministrima — živeli! Oni su osećali potrebu da izbiju još po nekog naprednjaka — bez toga njihovo veselje nije bilo
