Корени мржње у „Коренима“ (2. део): Како је са цигаретом у зубима Милутин Гарашанин пуцао по народу и зашто су избиле прве београдске крваве демонстрације
Телеграф 30.10.2018 | О. Ш. / Извор: Српско наслеђе
Након слома власти Напредне странке јуна 1887. године, дошло је до преокрета, па су дотад прогоњени либерали и радикали постали прогонитељи. Тог лета по варошима и селима убијено је 140 напредњака, многе су куће њихове срушене а имања спаљена. Ни две године касније мржња није спласла, а одушка је овога пута нашла на београдским улицама
Погром напредњака лета 1887. године, након слома њихове власти а победе либерално-радикалске коалиције, почео је готово истога трена: славље и хајка ишли су руку под руку. Слободан Јовановић је писао: „Либерално-радикалска весеља била су, у ствари, пијанке. И кад би се људи једном напили, њима није било доста да вичу новим министрима — живели! Они су осећали потребу да избију још по неког напредњака — без тога њихово весеље није било
