Некадашњи, садашњи и будући практиканти у Србији су на платоу испред Филозофског факултета у Београду пролазницима кували су и делили кафу.

Не да би их разбудили или разонодили, већ да би иронијом послали поруку да, када оду на праксу, не желе више „само да кувају кафе&qуот;.

„Људи мисле да су пракса и волонтирање исто. Па ти не дају ни динара&qуот;, каже дипломирана филолошкиња Ана Јовановић, која је била на пракси у једној преводилачкој агенцији.

„Али, није ни то најгоре.&qуот;

„Најгоре је што те оставе да куваш кафу и досађујеш се. Нико се ни не потруди да те било шта научи.&qуот;

Међународни дан практиканата, 10. новембар, као Ана дочекује чак 86 одсто младих у Србији који су били на праксама, а нико им за то није ништа платио. Осим тога, више од две трећине њих нема никакав доказ, уговор или потврду, да су негде били на пракси. Половина уопште није имала ни ментора.

Основни проблем је што све то није незаконито. Поље пракси није правно регулисано у Србији, па практиканти немају никакву заштиту, објашњавају за ББЦ из Београдске отворене школе (БОШ).

Тиме су највише погођени млади који су завршили друштвени факултет или немају конкретну струку. Јер, пракса није исто што и стажирање, које је обавезно након неких завршених природних студија, попут медицине и фармације.

„Три у један&qуот; - шта траже практиканти

На платоу су се симболично кувале кафе „три у један&qуот;.

То значи да су младим практикантима најбољи састојци за добру праксу - менторство, уговор и сертификат.

У овој мешавини нема новца.

Данијела Грубнић из БОШ објашњава да су највећи проблеми младима што на пракси немају од кога да уче, односно немају ментора који би им пренео своје знање.

Она каже да је проблем који остаје после праксе - што нигде не добијају написмено да су је одрадили:

„Неретко се дешава да њихов практикантски стаж траје дуже од договореног или очекиваног, а да најчешће не води ка запослењу.

„Искуства младих говоре да, како немају уговор о пракси, не добијају ни сертификат нити потврду да су негде били на пракси, а да тај документ могу касније да приложе при пријави за посао, што много значи. Такође, верујем да би им и писмо препоруке значило исто, а многи са праксе одлазе без њега, иако су послодавци били задовољни.&qуот;

Ана Јовановић на плато је дошла да подели кафе, јер каже - то је радила данима на пракси.

„Добијеш један дан нешто да радиш, а онда те забораве.&qуот;

Осим те кафе и повременог савета „ту и тамо у пролазу&qуот;, филолошкиња мисли да није добила много на пракси.

„Усмени договор је био да ме плаћају преко државног програма 18.000 динара.

„Онда је тај конкурс пропао и од мене су очекивали да волонтирам годину дана.

„Мени се чинило да је то изгубљена година.&qуот;

Волонтирање и пракса - да ли је то исто

Није.

Иако људи мисле да нема велике разлике, суштински су ова два појма потпуно другачија.

Основна и јако битна разлика између волонтирања јесте у томе - шта је њихов циљ, објашњава Данијела Грубнић из БОШ.

„Волонтер својим радом жели да постигне неки конкретан циљ. Он, на пример, волонтира у Црвеном крсту или је активан у кампањама за измену неког закона. За то не очекује новац.&qуот;

„Са друге стране, главни циљ практиканта јесте да унапреди своје радне способности, да стекне искуство у области којом се бави, контакте и касније, добије посао. Ту или негде другде.&qуот;

Ни земље Европске уније немају много боље бројке, иако истраживања показују да је мање пракси без уговора и плана. Сличне активности су одржане на Међународни дан практиканата и у европским градовима попут Женеве, Мадрида, Брисела и Париза.

Рецепт за квалитетну праксу

• Да имаш уговор
• Да имаш ментора
• Да унапред поставиш циљ
• Ограничен временски период
• Финасијска надокнада
• Сертификат и писмо препоруке
• Адеватни услови рада
• Транспарентан оглас за праксу

*Београдска отворена школа

Шта кажу истраживања

Скоро половина младих сматра да се стручним праксама не стичу знања и вештине потребне за обављање посла.

Половина њих је било у програму праксе без менторства, а 73 одсто је учествовало у програму праксе без уговора.

Оно што је и даље веома аларманто јесте то да у Србији не постоји адекватна уговорна форма за регулисање односа између „праксодаваца&qуот; и практиканата, као и да не постоје јасни механизми за обезбеђивање квалитета радних пракси, додају у Београдској отвореној школи.

Зашто онда бити практикат

Вања Карличић тек је почела да студира.

Каже за ББЦ да њене пријатељице које нису уписале факултет морају и годину дана да проведу на пракси, након, на пример, средње медицинске школе.

„Ако си на пракси код државе, она ти барем да папир, па настављаш даље.

„Ако и не добијеш ништа - шта можеш? Да бескрајно јуриш посао?

„Овако се барем надаш да ће ти поверовати кад кажеш - да си негде био практикант.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.09.2018)