Млади у Србији: посао само уз партију, иако не верују никоме
Већина младих у Србији не верује ниједном политичару и ниједној државној институцији.
Лука Рашковић има 27 година.
Из Београда је, има панк бенд и ускоро ће да се ожени.
А после? Ко зна. Иностранство вероватно, иако не би да не мора.
Један од разлога за то се можда може пронаћи у резултатима недавног истраживања о ставовима младих у Србији.
Испитано је 1.280 оних који имају од 15 до 30 година, а једно од питања је гласило:
„Са учлањењем у владајући партију лакше се долази до посла?&qуот;
- Слажем се - 92 одсто
- Углавном се слажем - 7 одсто
- Неодлучан - 1 одсто
- Углавном се не слажем - 0 одсто
- Не слажем се - 0 одсто
Дакле, нико у целом истраживању није негативно одговорио на питање да ли је страначка пропусница лакши пут до плате.
„Па партија ради на томе да ти мораш преко њих да дођеш до посла&qуот;, коментарише Рашковић резултате истраживања за ББЦ на српском.
„Кад је тако, нико нема потребу да научи нешто ново и усавршава се да би имао бољи посао - битно је само колико си добар послушник&qуот;.
Политички аналитичар Бобан Стојановић за ББЦ каже да је то „шокантно и поражавајуће, али очекивано&qуот;.
„Млади виде да је најлакше тако до посла... Сви видимо ко успева и добија позиције. Тешко је и у приватном сектору ако немате неке везе - било партијске, личне или породичне&qуот;.
Како наводи, то је образац који је доминанатан од деведесетих.
„Млади примећују шта се дешава јер имају највећи проблем да се запосле - виде како се долази до места у јавном сектору и очигледно су огорчени&qуот;, истиче Стојановић.
Само лидерски
Истраживачки центар Демостат током септембра и октобра испитао је за потребе Кровне организације младих - највише званично представничко тело младих у Србији - шта они чије време тек долази мисле о државним институцијама.
Испитани су млади од 15 до 30 година из свих делова Србије, равномерно распоређени по полу и образовању.
Стефан Ђорђевић из КОМС-а каже за ББЦ на српском да су резултати поражавајући.
„Поверење младих у готово све важне институције је на веома ниском нивоу. Постоје нека одскакања, али слика је генерално врло негативна&qуот;, каже Ђорђевић.
Лука је управо део те генерације - оне која је била мала када је овде било најстрашније, током деведесетих.
Углавном прати сва дешавања, активан је на протестима и редовно гласа.
Дакле, разликује се од већине оних који нису - попут од неких - у школу ишли по снегу, пешке, узбрдо, па онда до куће опет по снегу, опет пешке и опет узбрдо.
Како живе вршњаци Ђукановићеве владавине
„Нећу кафу, хоћу искуство&qуот;
Мање од трећине младих редовно гласа, док чак 40 одсто никада није убацило листић у гласачку кутију, показује истраживање.
Ниједном политичару не верују, али гласају лидерски, по ставу о особи на челу партије.
„Занимљиво је да не верују никоме, а нико се не буни&qуот;, каже Рашковић.
„Када нам родитељи или пријатељи кажу нешто што нам не одговара сви одмах дигнемо глас, а када су то политичари или партије дамо им лошу оцену, али ћутимо.
„Парадокс - нико им не верује, а они убирају највећи део прихода ове јадне државе&qуот;.
Август
Колико млади заправо не верују у институције показало се кад су добили прилику да - за промену - они мало деле кечеве и петице.
У том случају, велики број институција и званичника би у августу морало на поправни, а сигурно би било и неколико понављача.
Једно од питања је било у којој мери имате поверење у следеће политичке институције.
Најбоље су прошле локалне установе за младе и то са просеком „једва врло добар&qуот; - 3,6.
Друга је војска са 3,3, а следе Фонд за младе таленте - 3,1 и Канцеларија за младе са 3,1.
„Институције које се баве младима су најбоље прошле - негативне оцене су најчешће добили од оних који нису знали чиме се оне баве&qуот;, каже Ђорђевић.
Високо су рангирани и Министарство омладине и спорта, црква и полиција.
На дну табеле су народни посланици (1,3), Скупштина (1,4), МУП (1,5), Влада, Министарство одбране, Министарство рада (1,6), Скупштина општине/града (1,7), па председник државе и градоначелник/председник општине (1,8).
„Ове оцене су и више него довољне за оно што институције заправо раде да би унапредиле живот младих&qуот;, наводи Стојановић.
Став младих додатно разјашњавају и одговори на питање „када чујете 'институције Републике Србије' ваше осећање је&qуот;.
- Неповерење - 44 одсто
- Сигурност - 18 одсто
- Мучнина - 16 одсто
„Институције нису отворене за младе и не постоји никакава комуникација са њима&qуот;, наводи Ђорђевић, додајући да млади „у институцијама не виде општи интерес&qуот;.
„Кажу да не виде политичара који им се обраћа и да немају свог представника у парламенту.
„Најниже су оцењени скупштина и посланици, а у демократском систему они би требало да буду на врху пирамиде или барем не са тако лошом оценом&qуот;.
Како наводи, добар показатељ читавог стања је што међу 250 посланика Народне Скупштине има само четворо млађих од 30 година.
Друже Тито, друже Тито
Међу подацима који упадају у очи су и ставови о демократији - свака пета особа каже да је једнопартијски систем бољи од вишепартијског.
Стојановић истиче да је то можда и најпоражавајући податак истраживања.
Како каже, млади су то научили од родитеља кроз процес социјализације.
„Део младих на трагу приче родитеља о старим временима верује да је тада било боље&qуот;, наводи Стојановић.
„Због сете на живот пре деведесетих и комунизма - Тито, партија у којој су сви били и у којој није било политичких превртања и свих негативних страна ове наше перверзне демократије која постоји у Србији&qуот;.
Како Фејсбук јавља, ја те волим
Брчко дистрикт: Млади против подела
На питање да ли је демократија најбољи облик владавине готово једнак број гласова - око 33 одсто добили су „да&qуот;, „не&qуот; и „не знам&qуот;.
Са тезом да „демократија има мана, али је боља од свих других облика владавине&qуот; сагласило се само 40 процената испитаних.
Али зато, јаког лидера жели готово две трећине младих.
„Убеђени су да им је лакше да нас води јак вођа и да се не питају ни за шта - кад те ни за шта не питају онда немаш никакву одговорност&qуот;, каже Рашковић.
„Воле да одговорност буде код великог вође који ће после да плаче, кука и каже да је урадио све што је у његовој моћи и да нисмо могли ово, али јесмо ово&qуот;.
„Сви на то гледају као представу, као позориште&qуот;.
Потенцијални гласови
Велики део младих не излази на биралишта, што значи да би могли да донесу доста гласова онима који успеју да их привуку и мотивишу на изборе.
Међутим, Стојановић каже да је младима тешко прићи, као и да нису циљна категорија која одговара политичарима.
„Морате да им понудите конкретне ствари, да комуницирате са њима на другачији начин и без обзира на неку врсту неинформисаности, ипак желе да виде нешто од политичарима&qуот;.
„Није лако манипулисати њима као неким другим категоријама, пре свега пензионерима којима је најважније да им понудите веће пензије и сви су са вама&qуот;, каже Стојановић.
Ипак, како наводи, проблем је што су млади незахвална и веома хетерогена циљна група.
„Дефинитивно би било добро да политичари и странке обрате мало пажњу на њих. Та енергија се видела можда највише на председничким изборима 2017. када је Бели успео да их привуче неким другим методама и на манипулативан начин&qуот;.
Шта је демократија
Саговорници ББЦ-ја сагласни су да један од проблема начин на који млади гледају на демократију.
Стојановић каже да у Србији постоји неразумевање шта је заправо демократија. Али - не само код младих, већ код читаве популације.
„Када бисмо их питали шта им је прва асоцијација на демократију, верујем да би рекли свађа у Скупштини, Сједињене Државе или условљавање Запада&qуот;.
„То је последица разочараности - демократија, макар они тако мисле, није донела боље економске резултате&qуот;.
„Рођени 2000. године су данас пунолетни, а од рођења слушају да ће Србија за две или три године ући у Европску унију - та спорост комбинована са ниским животним стандардом је узрок лоших резултата према демократији&qуот;.
Ђорђевић наводи да млади под демократијом виде дневну политику.
„Амбивалентни су - демократију виде као процес који увек треба да дође и увек се чека, а то се никада не догоди. Не верују у њу, а у исто време желе да оду у Западну Европу.
„Политичке партије виде као јак и моћан механизам промене и мисле да су промене могуће само кроз њих, а у исто време само 14 одсто је део странке.
„То показује жељу да се не буде део система&qуот;.
Милијарда
Поред великог неповерења према институцијама истраживање је показало и да су млади слабо заинтересовани за политику, као и да не верују баш много у себе.
- Две трећине сматра да уопште нема утицај на политичке процесе и доношење одлука
- 76 одсто сматра да се само кроз партије може утицати на политичке одлуке
„Зато што не гласају, зато се и не питају ни за шта&qуот;, каже Рашковић - један од представника ове генерације.
„У граду који је некада био чист, сад на 300 метара нема канта за ђубре и то никоме не смета. Онда град постане прљав и то и даље никоме не смета.
„Наравно да се не питају. Нису изашли на изборе, не виде протесте као алат да утичу на политичке одлуке... Наравно да немају никаквог утицаја&qуот;.
А како да се све то промени?
Рашковић каже - више књига и добре музике.
„Онда ће сами размишљати да ово може милијарду пута боље и то лако, кроз пет, шест месеци, само променом неких кључних заблуда&qуот;.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 11.13.2018)
