Европска комисија о стању у правосуђу Србије: И даље може бити политичког утицаја

Коментарисање истрага које су у току, као и оптужница или судских процеса "и даље може представљати врсту неприкладног политичког утицаја на судство и тужилаштво" оцењује се у последњој верзији извештаја о стању у правосуђу у Србији, који је Европска комисија предала чланицама ЕУ.У извештају, у који је агенција Бета имала увид, наводи се да Србија није доставила информације о томе да ли се поштују Кодекс понашања Владе Србије у вези са забраном коментарисања судских одлука, нити на који начин се поштује Кодекс посланика из 2017. у тој области.

У делу који се тиче уставних измена из области правосуђа, у извештају се наводи да је Министарство правде Србије у септембру 2018. објавило измењен текст уставних амандмана како би у обзир узело све препоруке Венецијанске комисије из јуна 2018. године.

После консултација одржаних у септембру, Министарство је 12. октобра објавило нову верзију амандмана на свом сајту, а Секретаријат Венецијанске комисије издао меморандум који закључује да су у тексту поштоване препоруке Венецијанске комисије. На пленарној сеници Венецијанска комисије ја примила к знању тај Меморандум.

Пребацивање изворних надлежности из Министарства правде судству и даље касни, укључујући ту буџет судова и предвиђен је за почетак 2019. године, док је раније био предвиђен за почетак 2018. У вези с трансфером надлежности Министарства на Државно веће тужилаца, још се одлаже измена законских одредби о тужилаштву.

У извештају се наводи и да се још не ради на томе да се анализира и промени законски оквир дисциплинске одговорности судија и тужилаца.

О ефикасности судства се наводи да је Србија у стању да прикупи неке податке о раду судова, али да је неопходно да се даље унапреди статистика како би била у складу с европским стандардима.

У извештају је наведено да су Високи савет судства и Веће државних тужилаца преко Повереника за самосталност тужилаца наставили да прате заштиту аутономије, и прмедбе и жалбе судства и тужилаштва на те притиске.

У првој половини 2018. Високи савет судства је јавно реаговао поводом изјава о процесима који су били у току. У истом периоду је Повереник за самосталност тужилаца истраживао притужбе заменика тужилаца на политичке утицаје.

Европска комисија обратила је пажњу и на рад Правосудне академије, подвлачећи да би Закон о Правосудној академији требало да буде усклађен са Уставом "на такав начин да форме усавршавања зависе од радног искуства и посла који у оквиру професија обавља онај ко похађа Академију".

Такође је подвучено да би "улога Академије требало да буде предвиђена Уставом, како би се избегли могући непожељни утицаји на њу".

Медији су раније објавили да је Европска комисија у извештају о напретку Србије оценила да недостају опипљиви резултати у кључним областима, попут реформе у правосуђу, борбе против корупције, процесуирања ратних злочина и слободе медија.

(Бета, 17.11.2018)