Драги мој председниче
Пешчаник 19.11.2018 | Љубодраг Стојадиновић

Уживам у ишчекивању било каквог, било чијег писма. Завирујем у сандуче три пута дневно, догоди се да и ноћу, при слабом ходничком светлу, откључам моје већ откључано, разваљено сандуче за пошту. Ништа, празно. Још ме држи снажна носталгија за писмима, ја сам дете времена у коме су индукторски телефони са ручицама и моталицама били последња мисао технике. Писма су носила у себи неизрециве тајне, посебно девојачка. Писма из војске су већ у










