Интервју петком: Треба ми „ресет" као на компјутеру, каже Шабић

Родољуб Шабић ће после 14 година напустити кабинет у коме су полице препуне различитих признања, захвалница и повеља, а зидове, по његовој жељи, красе реплике апстрактних дела руског сликара Василија Кандинског.

„Мораћу себи да приуштим одмор дужи од годишњег, чини се да не изгледам баш пропало али јако, јако сам уморан&qуот;, каже он уз осмех који нестаје са лица до краја реченице.

Највише га исцрпљују ружне сцене које су пратиле последње године његовог мандата - у којима га је владајућа странка оптуживала да је страни агент, плаћеник и да искоришћава функцију у политичке сврхе.

Ипак, каже, много је више лепих ствари којих ће се радије сећати.

„Све у свему осећај је добар - главни задатак Повереника у мом случају био је да направи институцију. Можда ће звучати нескромно, али задатак је испуњен беспрекорно&qуот;, каже Шабић.

Подаци о личности: Нови закон, стари проблеми

Коракс: Празан простор – некада и сада

Човек који је Супермена довео у Србију

Професионални изазов

Шабић је адвокатуром почео да се бави у адвокатској канцеларији чувеног Филоте Филе, оца познатог адвоката Тома Филе.

Као релативно млад правник, каријеру је осамдесетих наставио у кабинету савезног секретара за правосуђе у влади Анте Марковића, а потом и као подсекретар за законодавство.

Шабић објашњава да је функција коју је обављао у тада великој држави обећавала сјајну каријеру правнику у тридесетим годинама.

„Међутим, држава се распала у суманутом обрачуну националиста, а ја сам се пре тога вратио у адвокатуру уверен да се више никада нећу вратити на државну функцију и у политику&qуот;, присећа се он.

Да обећање себи није могао да одржи постало му је јасно током владавине режима Слободана Милошевића, која је „терала људе да се баве опозиционим активностима&qуот;.

Био је опозиционар, учествовао у петооктобарским променама, и потом изабран за народног посланика и потпредседника парламента. То је, каже, радио волонтерски, није примао плату и живео је од адвокатуре.

„Онда ме је позив Зорана Ђинђића да уђем у Владу натерао да престанем да се бавим адвокатуром. Не можете бити и министар и адвокат&qуот;, објашњава Шабић.

После реконструкције владе постао је министар за државну управу са циљем да успостави ту институцију у Србији. С обзиром на то да је био нов у влади, почетак није ишао лако, због чега се и пожалио тадашњем премијеру Ђинђићу.

„Он ме пита 'И, шта очекујеш од мене?', а ја кажем, помоћ. Каже он, какву помоћ, па ја сам тебе звао да ти мени помогнеш, а не ја теби&qуот;, сећа се овог разговора уз осмех.

Поруку је разумео и за неколико месеци урадио посао на који је поносан.

После убиства Ђинђића, остао је у влади Зорана Живковића до краја ванредног стања.

Међутим, каже, тада је почео да препознаје причу која данас кулуминира.

„То да се све редукује на интересе странка, да се све томе потчињава. И било је већ јасно да ће ДОС прокоцкати тај огроман ауторитет и углед који је стекао&qуот;, каже Шабић.

Због тога је у лето 2003. поднео оставку - када то нико од њега није тражио. Поново је био уверен да се неће враћати на јавну функцију.

Када се 2004. године у време доношења Закона о слободном приступу информација од јавног значаја његово име поменуло као могућег кандидата за функцију Повереника, није могао да одбије.

„Мени је то природна реакција, ја сам професионалац, никада не бих одбио изазов да први пут у мојој земљи радим нешто што пре мене нико није радио и да имам задатак да направим институцију која Србија никада није имала&qуот;, каже Шабић.

Повереник

Четрнаест година и седам различитих влада касније, Шабић не крије понос на посао који је са својим тимом обавио.

Ипак, почетак није био грандиозан.

„Држава је потпуно заборавила на Повереника, изабрала га је, обавестила Европу али ја заправо пола године од те државе нисам добио ни динар, ни спајалицу&qуот;, каже он.

Чак је и печат Повереника платио својим новцем.

„Сада се шалим да могу и кући да га понесем, вероватно бих и рачун нашао негде&qуот;, смеје се Шабић.

Први велики задатак канцеларије Повереника био је да грађанима објасни каква права имају и које све информације могу да траже од институција на основу новог Закона.

„Организовали смо фантастичну кампању. Био сам као трговачки путник, целу земљу смо тада обишли&qуот;, каже Шабић.

Резултати су и данас видљиви, од свих захтева који се подносе, иза две трећине стоје „обични грађани&qуот;, па тек онда новинари и цивилни сектор.

Закон се доживљава као добра новинарска алатка и средство за борбу против корупције или остваривање других права.

Међутим, када је реч о заштити приватности и података и Закону који је донет 2008. године, наишло се на тврђу препреку - доминантну свест друштва.

„Код нас је та прича о заштити приватности била на дну лествице вредности&qуот;, каже Шабић.

Могући разлози: друштво је деценијама живело под доминацијом колективистичких вредности - радничке класе, партије, вере, нације, сматра.

„Коперникански обрт је довести такво друштво у ситуацију да се према приватности и личним подацима односи онако како се односе неке старе демократије&qуот;, објашњава Шабић.

Још тада, пре 10 година, упозоравао је да се ради о стратешком проблему за чије решење је потребно ангажовати цео државни апарат.

Под његовим притиском, са две године закашњења у односу на закон, донета је Стратегија заштите податак о личности, као и Акциони план за њену реализацију.

Осам година касније, судбина стратегије је иста као и скорашњих вишеструких напора Повереника за доношење бољег Закона о заштити података о личности - игнорисање.

Међутим, све више грађана и у овој области тражи заштиту права.

„У првој години надлежности имали смо осамдесет и неколико предмета. У последњој години 4.000 предмета. Лавовски део тих предмета је на иницијативу грађана&qуот;, каже Шабић.

После оволико година, Шабић се навикао да је за власт по правилу „кривац&qуот;, а за опозицију „професионалац&qуот;.

„Већина наших политичких снага, док је у опозицији, јако цени људска права, транспарентност, борбу против корупције, демократију.

„Када постане власт, то се потпуно промени&qуот;, каже Шабић.

Актуелна владајућа Српска напредна странка далеко се највише пута жалила Поверенику док је била у опозицији. И највише је решења добила у своју корист.

„Али већ пет, шест година им се не допада шта ради Повереник и не пишу жалбе&qуот;, каже Шабић.

По свему судећи, не допада се ни државном тужилаштву - у последње три године, поднело је више тужби за поништење аката повереника него што су сва тужилаштва у земљи поднела оптужних аката против прекршиоца оба закона која повереник штити ових 14 година.

Са друге стране, тужилаштва готово да не реагују на кривичне пријаве које је Повереник подносио. А било их је - и због цурења приватних података грађана и њиховог коришћења у политичке сврхе, до последњег случаја писма председника републике свим пензионерима у Србији.

„Имамо политички простор који је редукован на гладијаторску арену у којој се обрачунавају политичке странке. Или си наш, или си противник.

„Ја радим свој посао и држим се стриктно закона, имам намеру тако до краја&qуот;, каже одлучно Шабић.

Од свих оптужби на његов рачун као Повереника, много га је више погодило када је скупштински Одбор за правосуђе у року од 50 секунди одбио 124 амандмана на Закон о заштити података о личности.

„То је било за Гиниса, али и понижавајуће за нас и за парламент&qуот;, каже Шабић.

Савамалац

Када су у изборној ноћи 2016. године срушени објекти у Херцеговачкој улици у Савамали, Шабић је био први који је на Твитеру о томе обавестио својих више од 135 хиљада пратилаца.

„То је мој крај, ја сам Савамалац. Мој мали (пас) џек расел расел Миле и ја&qуот;, каже Шабић.

Јутарњи твитови Родољуба Шабића постали су традиција, а „устао сам као Шабић&qуот; учестала шала за рано буђење.

Шабић каже да целог живота мало спава, а да му јутарња рутина почиње шетњом са Милетом.

„Мој јутарњи твит је нешто лепо и пријатно из Београда. Зграда, споменик, пејзаж, пропраћен неким податком који је мање познат.

„И то се изгледа људима јако допада, а мени се допада да им се допада&qуот;, каже он.

Како дан одмиче, наредни твитови су мање пријатни.

„Повереник нема радно време&qуот;, додаје Шабић у тренутку када му звони телефон.

Каже и да ће са функције отићи богат искуством, али не и новцем.

После дужег одмора ће „морати да заради пензију&qуот;.

Адвокатура је позив који воли, а о политици неће да прича док је на функцији Повереника.

Поносан је на институцију и тим који оставља за собом.

„Моји људи су били чланови, чак и руководиоци најелитнијих међународних организација у овој области. Експерти су Савета Европе, пишу законе по другим земљама, али их овде изгледа мање цене&qуот;, каже Шабић.

Трудиће се да памти само лепе ствари, али је очигледно да је траг оставила и вербална паљба представника власти пред којом се нашао последњих година.

&qуот;То је ужасно језива и непристојна кампања - треба ми нешто попут 'ресета' на компјутеру&qуот;, каже Шабић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.14.2018)