Мемоари Павла Јакшића (4): "Шваба" у Београду
Вести онлине 22.12.2018 | Нада С. Јакшић
После положеног матурског испита (1933) наступила је велика неизвесност око мог даљег школовања. Индустријалац и сенатор Петар Теслић давао је стипендије само средњошколцима, а у непознат свет великих градова није се могло "грлом у јагоде". Ја нисам прихватио понуду команданта гарнизона (пуковника Бркића) да идем у војну академију. Али један неочекивани догађај изменио је све.
Тога лета краљ Александар Карађорђевић обилазио је Банију и Кордун, где је хајдуковао његов отац Петар. Ручак у шуми Косе поред бање Топуско искористили су мој покровитељ Самарџија и сенатор Теслић да ме краљу препоруче за стипендисту. Тражено је од мене да се одрекнем жеље да студирам у иностранству и кажем шта и где бих желео да студирам у земљи. Маштајући о Тесли и његовом аскетском изолованом животу научника, желео сам да се удаљим
