Фискални савет: Фискална стратегија за 2019. не препознаје низак привредни раст као највећи проблем

Фискална стратегија за 2019. годину не препознаје низак привредни раст као највећи макроекономски проблем Србије, због чега није предвиђена промена фискалне политике како би се раст убзао, саопштио је данас Фискални савет.

Савет је оценио да у Фискалној стратегији Владе Србије за 2019. са пројекцијама за 2020. и 2021. годину "већина економских и фискалних изазова на које би Влада требало да одговори до 2021. није добро адресирана у Стратегији, а неки велики проблеми се у њој и не помињу".

Оцењено је да Србија у брзини привредног раста систематски заостаје за упоредивим земљама централне и источне Европе (ЦИЕ), јер је од 2010. до 2018. године кумулативни раст привреде Србије био око 15 одсто, док су земље ЦИЕ у просеку имале двоструко бржи раст.

"Да би привреда Србије могла да има висок и одржив привредни раст најмање један процентни поен виши од просека земаља ЦИЕ, чиме би почела да их пристиже у развоју, учешће инвестиција у бруто домаћем производу (БДП) требало би да износи око 25 одсто, а сада је 18,5 одсто", навео је Савет.

Стратегија не препознаје ни проблем лошег стања основне инфраструктуре Србије - путева, железнице и заштите животне средине, наводи Савет и додаје да снажно повећање јавних инвестиција није потребно само због убрзања привредног раста већ и због веома лошег стања инфраструктуре.

Фискални савет је навео да је због дугогодишњих ниских улагања у заштиту животне средине Србија међу најзагађенијим европским земљама, што озбиљно угрожава здравље и скраћује просечан животни век становника.

Поражавајућа је чињеница да, како се наводи, ни највећи градови у Србији, Београд и Нови Сад, још немају постројења за прераду отпадних вода, па се канализација директно излива у водотокове.

Стратегија не препознаје ни проблем ниског квалитета услуга које пружа држава у важним областима попут здравства и просвете, али и Пореске управе која годинама не успева да се модернизује, саопштио је Фискални савет.

"Влада нема конкретан план када ће прећи на одрживи модел управљања бројем запослених у држави и напокон укинути штетну забрану запошљавања", наводи Фискални савет.

Стратегија, сматра Фискални савет, не увиђа неуређеност јавних финансија на локалном нивоу власти.

"Буџети локалних самоуправа јесу неупоредиво мањи од буџета Републике, па самим тим и њихови појединачни проблеми често остају у другом плану при вођењу фискалне политике", пише у саопштењу.

Стратегија, како је оценио Фискални савет, не третира на задовољавајући начин ни неуспешно пословање јавних и неприватизованих државних предузећа.

Приватизацијом Рударско-топионичарског басена (РТБ) Бор и Пољопривредне корпорације Београд (ПКБ) направљен је, како се наводи, знатан напредак у решавању проблема неуспешних државних предузећа, а највећи преостали проблеми су Ресавица, Петрохемија и МСК, као и Икарбус, Ласта, Симпо, Јумко, Тигар, Трајал.

"Ресавица сваке године добија из републичког буџета субвенције од 4,5 милијарде динара за плате запослених, што значи да држава годишње субвенционише сваког запосленог у овом предузећу са око 10.000 евра", навео је Фискални савет.

Додаје се и да се реформа највећих јавних предузећа своди практично само на Железнице Србије, а Електропривреда Србије и даље инвестира мање од амортизације, "што може бити кочница будућем привредном расту".

Као најважнију позитивну страну Стратегије Фискални савет наводи то што се низак фискални дефицит од 0,5 одсто БДП-а, који се планира буџетом за 2019. годину, трајно задржава и у наредним годинама.

"По прогнозама из Стратегије, јавни дуг би требало да падне испод 50 одсто БДП-а током 2020. што је реалистична пројекција и добар резултат узимајући у обзир то да је на крају 2015. јавни дуг био преко 70 одсто БДП-а", пише у саопштењу Савета.

Фискални савет је међутим навео да од 2015. јавност нема информације о томе како су буџетом планирана средства заиста потрошена, будући да је Влада од тада престала да доставља Скупштини предлоге закона о завршном рачуну републичког буџета.

Наведено је и да "Влада годинама не прави кредибилан средњорочни план за вођење економске политике на основу ког би се дефинисали буџетски приоритети и правили годишњи буџети".

Буџетски календар се не поштује још од 2012. године, од када се Стратегија усваја приближно у исто време с годишњим буџетом, па тако она произилази из буџета, уместо да буде обратно, што како је наглашено, "потпуно обесмишљава њену улогу".

Додаје се и да фискална стратегија годинама не испуњава своју основну сврху да буде кредибилан стратешки документ за управљање јавним финансијама у средњем року.

Фискални савет је оценио да је до 2017. могло да буде разумевања за ове пропусте Владе, јер је стабилност јавних финансија била угрожена и најважније је било избегавање кризе јавног дуга, али од када је опасност од кризе прошла и јавни дуг је начелно стављен под контролу, "нема више оправдања за то да се фискална политика и даље води од године до године, са честим променама приоритета и без јасних стратешких циљева".

Због тога Фискални савет поново позива Владу да од 2019. поштује законски дефинисане буџетске процедуре и њихову суштину.

(Бета, 27.12.2018)