Професорско-боемски живот Стевана Сремца завршио се у Сокобањи

Дневна соба била му је кафана. Звали су га српски Чехов. Био је професор, учесник ратова и ватрени либерал. Стевана Сремца описивали су и као усамљеног, повученог и преосетљивог човека, а кажу и да је био шармантан и “вазда чист”. Није волео лекаре, али је на њихову препоруку отишао на лечење у Сокобању, где је и преминуо 12. августа 1906. године, а преко пута куће у којој је провео последње дане постављена му је биста.