Vek i po od Svetog pisma na srpskom (3): Knjige na lomači
Vesti online 09.01.2019 | J. Arsenović
Od početka je bilo protivljenja da se Sveto pismo prevodi na narodni jezik. U tome je prednjačila Rimokatolička crkva, koja je s vremenom latinski počela da smatra svetim jezikom. Kada je češki knez Vratislav 1079. od pape Grgura Sedmog zatražio dozvolu da se u njegovoj zemlji bogosluženje vrši na staroslavenskom, papa mu to nije dozvolio. Različiti uglovi gledanja „Mantijaške izmišljotine“ SUTRA – Vek i po od Svetog pisma na srpskom (4): Gutenbergov prvenac
„Onima koji dobro razmisle o tome“, obrazlagao je sveti otac, „biće jasno da je Bogu bilo po volji prikriti smisao nekih delova Svetog pisma, jer kad bi njegov smisao svima bio posve jasan, prostaci bi ga mogli obezvrediti, a priprosti ljudi toliko pogrešno shvatiti da bi ih ono odvelo u zabludu.“ Ubrzo nakon što je papa Inocent Treći u 12. veku izdao proglas kojim je zabranio čitanje i prevođenje Svetog pisma, počelo se i sa praksom spaljivanja
