Ратни злочинци из ратова деведесетих као хероји, привилеговане и часне личности
Данас 31.01.2019 | Пише: Снежана Чонградин
Злочинство као темељ система вредности друштва Осуђени за најтежа дела против човечности, доказани и судским пресудама означени ратни злочинци, извођачи крвавих радова политичких елита које су владале и водиле ратове током деведесетих година, на простору бивше Југославије, у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову, третирају се углавном као хероји, лица са одређеним повластицама у друштву, носитељи вредности и личности за углед и високо поштовање у систему.
То је, имајући у виду контекст из југословенских ратова, где су Србија и Хрватска предњачиле у рехабилитацији четништва и усташтва, најизраженије управо у ове две државе. У Србији, држави која је пред Хашким трибуналом проглашена као активна у помоћи и организацији геноцида у Босни, односно, чији су највиши генерали и полицијске главешине осуђени за најбруталнија зверства над косовским Албанцима, уназад скоро двадесет година, од краја ратова и
