Beograd: Crveni tepih za bicikliste, staza išla i preko automobila
Udruženje Ulice za bicikliste izvelo je u centru Beograda performans, kojim su ukazali na svakodnevne probleme biciklista u saobraćaju.
Ukoliko ste se danas u centru Beograda parkirali i upalili sva četiri migavca - samo da, naravno, nešto na trenutak završite - možda je u jednom trenutku preko vašeg automobila prešla biciklistička staza.
Crveni tepih, kao sa najboljih i najglamuroznijih filmskih festivala, razbaškario se u krajnjoj desnoj traci Ulice 27. marta.
Međutim, umesto da po njemu hodaju svetske zvezde - prolazili su bicikli.
„Napravili smo veštačku biciklističku stazu, kao crveni tepih sa biciklističkim simbolima", kaže za BBC na srpskom Zoran Bukvić iz udruženja Ulice za bicikliste.
Automobili na potezu od Kraljice Marije, 27. marta, Džordža Vašingtona i Cara Dušana tako su, barem na trenutak, dobili nove kolege koji idu na dva točka i imaju pogon na dve noge.
„Tamo je svakodnevno, tokom celog dana, parkirano po 10 ili 20 automobila kojima su upaljena sva četiri migavca, a nadležni tvrde da nema mesta za biciklističke staze", kaže Bukvić.
„Kako nema mesta, kad su oni tu stalno parkirani, a saobraćaj se odvija bez problema?"
Zagađenje
Kada bi na tom mestu postojala biciklistička staza, navodi Bukvić, sve bi bilo ekonomičnije i to usred sve većih priča o zagađenju u Beogradu i čitavoj Srbiji.
Međutim, kako kaže, gradski planeri zapravo tu žele još više prostora za automobile.
„U planu je rekonstrukcija celog poteza od Vukovog spomenika do zoološkog vrta, gde će u delu koji je sada samo za tramvaje, kasnije ići i automobili", ističe Bukvić.
„Oni ne samo da ne žele da smanje broj automobila, nego će ga i povećati".
- Zagađenje vazduha na Balkanu: Valjevo do Pekinga
- Ne davimo Beograd: Pokrenuta aplikacija za merenje zagađenosti vazduha u Srbiji
- Zašto Beograd nema dovoljno vozača autobusa: Ni Miško više neće da vozi
- Veliki brat iz vedra neba: Da li Beograd dobija 1.000 kamera i šta to znači
Bukvić navodi i da saobraćajni inženjeri već 30 godina ukazuju na isto - sa povećanjem kapaciteta za automobile, povećava se i broj automobila na ulicama, što dovodi do gužvi.
„Kao što autoput prolazi kroz centar grada, pa stalno imamo začepljenje na Gazeli", kaže on.
Beograd
Gradska vlast poslednjih godina dosta priča o „zelenom" Beogradu, a tu i tamo se pominju i biciklističke staze.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je sredinom novembra 2018. da je u planu izgradnja 120 kilometara staza za bicikliste u naredne četiri godine.
Kako je naveo, od toga će 90 kilometara staza ići po postojećim ulicama, a 30 kilometara će biti novoizgrađene staze.
„Time jasno hoćemo da damo prednost biciklima u odnosu na vozila. To je veliki iskorak", izjavio je Vesić.
O tome je ranije govorio i gradski arhitekta Milutin Folić, rekavši da Beograd „pravi grad za ljude", zbog čega je jedan od ciljeva „okretanje hijerarhije u saobraćaju".
„Pešaci, biciklisti, javni prevoz, pa tek onda automobili. Na taj način se rešava i gužva u gradu i zagađenje, problemi sa parkiranjem i još mnogo toga", izjavio je Folić za B92.
Primer
Međutim, Bukvić kaže da je situacija u 27. marta i obližnjim ulicama dobar primer za stanje u čitavom Beogradu.
Beogradu je potrebna koherentna mreža biciklističkih staza, dodaje on, ističući da je „jasno da se sada ne radi na taj način".
„Ako ih ne pravite tamo gde su najpotrebnije i gde prolazi najviše ljudi, već samo gde možete, jer tamo nema potrebe da idu automobili, nikada nećete dobiti upotrebljivu mrežu biciklistčkih staza, već razbacane fragmente koji ne povezuju ništa.
„A ako stazama nisu povezane zone u kojima ljudi idu u školu, na posao i na fakultet, Beograd nikada neće postati biciklistički grad".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 02.20.2019)