Распрострањеност рђе
Данас 09.03.2019 | Пише: Бранко Стојановић
Ако се атмосфера неког прозног дела може одредити колоритним оквиром онда је најпримереније укупна дешавања у новом роману Милана Тодорова „Пристаниште“ маркирати као модрице рециклираног сећања на неуспех, грех и казну, те стално пропадање узлета и заноса.
Цивилизација нашег доба, њен културолошки одраз, непристојно много дугује идеји насиља над другима, тортури тела, његовој идеологизацији било кроз ратне и поратне трауме или мирнодопске опсесије здравим, а заправо сексуално егзерцирским односом према нашој телесности. Мада се бави савременом темом друштвене апатије, немоћи и отуђености појединца у мирнодопском времену без јасно одређеног циља како за појединца тако и друштво, овај љубавни,
