На данашњи дан 20. март

1933&нбсп; -&нбсп; Немачки нацисти су у Дахауу отворили први концентрациони логор. Током Другог светског рата (1939-45), број логора у Немачкој и окупираним земљама достигао је 2.000, а у њима је убијено око 11 милиона људи, од којих је било шест милиона Јевреја.

43. п.н.е.&нбсп; -&нбсп; Рођен је Публије Овидије Назон (Публиус Овидиус Насо), један од највећих римских песника и један од најчувенијих аутора стихова о љубави у светској литератури ("Епистуле", "Лекови од љубави", "Љубавно умеће"). У главном делу "Метаморфозе" препевао је 250 грчких митова.

1602&нбсп; -&нбсп; Основана је холандска Источноиндијска компанија, која је монополом на трговину из Индонезије, Малаја и Цејлона постала једна од најмоћнијих компанија на свету. Расформирана је 1796, а њени поседи постали су део холандског колонијалног царства.

1809&нбсп; -&нбсп; Рођен је руски књижевник Николај Васиљевић Гогољ, један од најзначајнијих представника руске реалистичне школе. На основу његовог дела, критичар Висарион Бјелински формулисао је принципе натуралне школе руске књижевности ("Тарас Буљба", "Ревизор", "Мртве душе", "Шињел").

1894&нбсп; -&нбсп; У Торину је умро мађарски револуционар Лајош Кошут (Лајос Коссутх), вођа мађарског покрета за независност од Аустрије (1848-49). Након слома револуције у августу 1949, емигрирао је у Италију.

1929&нбсп; -&нбсп; Умро је француски маршал Фердинан Фош (Фердинанд Фоцх) који је у Првом светском рату командовао у кључним биткама против Немаца на Западном фронту. У његовом командном вагону у Компијењу, код Париза, Немачка је у новембру 1918. потписала капитулацију.

1933&нбсп; -&нбсп; Немачки нацисти су у Дахауу отворили први концентрациони логор. Током Другог светског рата (1939-45), број логора у Немачкој и окупираним земљама достигао је 2.000, а у њима је убијено око 11 милиона људи, од којих је било шест милиона Јевреја.

1945&нбсп; -&нбсп; На подручју Лике и хрватског приморја југословенска војска почела је завршне операције за ослобађање Југославије у Другом светском рату.

1956&нбсп; -&нбсп; Француска је признала независност Туниса, с Хабибом Бургибом (Боургуиба) као првим председником.

1970&нбсп; -&нбсп; Поред обала Шведске у заливу Тралвет излило се 57.000 тона нафте у судару бродова "Империјал" и "Отело".

1972&нбсп; -&нбсп; У снежној лавини на планини Фуђи, у Јапану, погинуло је 19 алпиниста.

1991&нбсп; -&нбсп; Халеда Зија (Кхаледа Зиа) изабрана је за премијера Бангладеша, у првом мирном демократском преносу власти од настанка те земље 1971.

1994&нбсп; -&нбсп; Тунис је добио први вишепартијски парламент.

1995&нбсп; -&нбсп; Око 35.000 турских војника упало је у Ирак, у операцији против курдских побуњеника.

1995&нбсп; -&нбсп; Припадници јапанске верске секте АУМ Шинри Кјо пустили су нервни гас у токијску подземну железницу, од чега је умрло 12 људи, а више од 5.500 повређено. Оснивач секте Шоко Асахара осуђен је 27. фебруара 2004. на смртну казну због организовања напада у токијском метроу.

1995&нбсп; -&нбсп; Армија БиХ покренула је, током босанског рата, снажну офанзиву против српских снага на Мајевици и Влашићу, 40 дана пре истека четворомесечног примирја, закљученог уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера (Јимми Цартер).

1996&нбсп; -&нбсп; Британска влада је први пут јавно потврдила да болест "лудих крава" може бити пренета на људе.

1997&нбсп; -&нбсп; Београдски студенти прославили су победничком шетњом центром града испуњење њиховог последњег захтева - оставке ректора и студента проректора. То је био и последњи дан студентског протеста који је почео 20. новембра 1996. због фалсификовања резултата локалних избора у Србији. Студенти су постигли светски рекорд са 119 дана свакодневних протеста и саопштили да су спремни да поново изађу на улице ако буду угрожене демократске институције, Устав, закони и воља народа.

1998&нбсп; -&нбсп; Отворен је први аутопут у подсахарској Африци који је повезао обале Индијског и Атлантског океана.

1999&нбсп; -&нбсп; Након повлачења 1.380 верификатора ОЕБС-а, на Косову су у подручју Србице и Подујева појачани сукоби српских снага безбедности и припадника илегалне Ослободилачке војске Косова. Војска Југославије послала је појачање, полиција је блокирала све главне саобраћајнице, а хиљаде цивила пошло је у избеглиштво.

2003&нбсп; -&нбсп; САД и Велика Британија започеле су војну операцију против Ирака, након што је ирачки председник Садам Хусеин одбио амерички ултиматум да напусти Ирак. Америчке и британске трупе ушле су у Ирак из Кувајта, преко граничног града Ум Каср, 50-так километара јужно од Басре.

2004&нбсп; -&нбсп; Умрла је холандска краљица Јулијана, која је том земљом владала од 1948. до 1980. када је круну препустила кћерки Беатриси. Била је позната по имену "Народна краљица", због значајне улоге у опоравку Холандије након ИИ светског рата, као и толеранцији према колонијама које су захтевале независност.

2007&нбсп; -&нбсп; Умро је Џон Бакус (Јохн Бацкус) творац програмског језика "Фортран".

2010&нбсп; -&нбсп; Поглавар Римокатоличке цркве папа Бенедикт КСВИ упутио је Ирској писмо извињења због дуготрајног злостављања деце почињеног под окриљем цркве. Размере злостављања деце у многим католичким парохијама и школама током 20. века изашле су на видело, најпре у Канади и Аустралији током 1980-их година, а затим и у Ирској, САД и у Немачкој.

2013&нбсп; -&нбсп; Умро Зилур (Зиллур) Рахман, председник Бангладеша, који је на тој функцији био од фебруара 2009 године. Његова супруга Иви Рахман погинула је у терористичком нападу 2004.

2017 - Мађарска је отворила војну базу на јужној граници са Србијом која треба да спречи улазак миграната.

2017 - Милијардер и филантроп Дејвид Рокфелер (Давид Роцкефеллер), последњи из своје генерације у тој породици, преминуо је у Њујорку у 101 години.

(Бета, 20.03.2019)