Tarantino u Vranju
Dojče vele 13.04.2019
Otišao sam prvi put u Vranje. Nisam više hteo da propuštam čarobne trenutke koje su takve punokrvne čaršije – a Vranje je to u mojoj trajnoj simpatiji izdaleka zasigurno bilo – spremne da daju. Vredelo je.
Ako je verovati nadležnoj ministarki, prizori u kojima uživam vozeći se Grdoličkom klisurom, a reč je o gradilištima, prašini, betonu i blatu, od leta će postati deo istorije. Samo će nas ugodna sećanja vezivati za godine „najtežeg gradilišta u Evropi“ koje je ujedno i „najlepše“, kako kaže onaj koji sve zna. Vidim pored teških građevinskih mašina i poneki novi automobil. Možda se radi o jednom od onih 133 službenih vozila koja su ušla u cenu
