“Они чују само – бла, бла, бла, бла…” и није их брига: Зато навијамо за њих и због тога је Ајакс непролазан феномен
Недељник 17.04.2019 | Урош Јовичић
Фото: Профимедиа “Јувентус мора, Ајакс би могао…” Тако је један од британских коментатора започео пренос утакмице “Старе даме” и “Копљаника” у Торину.
Јер Бјанконери, појачани играчем који последњих година служи и као сталак за ордење, заиста су имали императив. Имао га је и Ајакс, али у неком другом свету. Када је Ринус Михелс извео Нескенса, Кројфа, Крола и дружину на плажу и усмеравао их да се фокусирају на технику извођења покрета, под оптерећењем, настала је ајаксова фудбалска школа. У својој бриљантној књизи “Бриллиант Оранге: Тхе Неуротиц Гениус оф Дутцх Соццер”, Дејвид Винер
