Kako je stari engleski slikar nekada davno zamišljao srpskog junaka Miloša Vojinovića
Telegraf 18.04.2019
„Pogleda ga Miloš poprijeko, udari ga rukom uz obraze: koliko ga lako udario, tri mu zuba u grlo sasuo. Moli mu se mladi mehandžija: Ne udri me više, Bugarine! Biće tebe vina izobila, ako caru neće ni dostati“
Miloš Vojinović je jedan od najvećih junaka naše epske poezije. U tom kontekstu pripada pretkosovskom ciklusu i glavni je protagonista „Ženidbe Dušanove“: u narodnom je predanju oličenje čojstva i junaštva, reč mu je svetinja za koju je spreman da umre, i slobodno se može kazati da je na izvestan način — kao oličenje hrabre i samopouzdane mladosti, kao „soko sivi“ — najsrpskiji od svih naših heroja, jer je u njega „narod ugradio sve ono najbolje
