Дуда Алапача: Осамнаест, деветнаест, шта знам ја…

Био ми рођендан, пре неки дан. Сви се нешто узмували, а ја – к’о шприцер. Миланка облеће око мене, зивка сваки час, па шта ћеш мајка да ти умеси, хоћеш ону торту с орасима или воћну… Нећу, мама, ни једну. Како – ни једну?! Тако, лепо. На дијети сам, а ионако нема ко да једе. А Беба? А Влада? А гости…? Какви гости, мама, не зовем никога. Биће ваљда нека седељка, упорно ће Миланка. Неће бити седељка, кажем. Једва сам чекала и ово мало слободних