Duda Alapača: Osamnaest, devetnaest, šta znam ja…

Bio mi rođendan, pre neki dan. Svi se nešto uzmuvali, a ja – k’o špricer. Milanka obleće oko mene, zivka svaki čas, pa šta ćeš majka da ti umesi, hoćeš onu tortu s orasima ili voćnu… Neću, mama, ni jednu. Kako – ni jednu?! Tako, lepo. Na dijeti sam, a ionako nema ko da jede. A Beba? A Vlada? A gosti…? Kakvi gosti, mama, ne zovem nikoga. Biće valjda neka sedeljka, uporno će Milanka. Neće biti sedeljka, kažem. Jedva sam čekala i ovo malo slobodnih