Скретање ка ауторитаризму може постати главна препрека на путу Србије ка ЕУ
Скретање Србије ка ауторитаризму, уколико се настави, може постати главна препрека њеном приступању ЕУ, за које се као могући датум помиње 2025. година, указује се у анализи коју је почетком маја објавио Истраживачки сервис Европског парламента.
У анализи припремљеној за посланике ЕП, подсећа се да се "међу земљама Западног Балкана које теже чланству у ЕУ Србија сматра водећом у смислу демократских институција, нивоа економског развоја и укупне спремности за приступање".
Додаје се, међутим, да је пребијање опозиционог политичара Борка Стефановића у новембру 2018. изазвало талас протеста на којима "недељу за недељом, хиљаде људи излазе на улице оптужујући председника Александра Вучића и његову Српску напредну странку (СНС) за ауторитарну власт, нападе на независне медије, изборне преваре и корупцију".
Ти протести, иако су недавно почели, указују на "забрињавајуће дугорочне трендове" укључујући назадовање у слободи медија, превелику концентрацију политичке моћи, изборе који нису потпуно слободни ни поштени, нападе на цивилно друштво.
У анализи под насловом "Да ли је Србија у ризику од ауторитаризма?" указује се да је слобода медија у опадању већ неколико година, посебно од како је Вучић 2014. постао премијер. Велики део медија сада је под директном контролом или државе или личности наклоњених СНС-у. Независни новинари суочавају се с претњама, па чак и насиљем, а починици ретко бивају осуђени.
Посебан одељак у анализи посвећн је претераној концентрацији политичке моћи уз оцену да је "политичка моћ у Вучићевим рукама" и да је он, иако је 2017. изабран за председника, што је функција са претежно церемонијалном улогом, и даље доминантна фигура.
Наводи се такође да владајућа коалиција користи већину коју има у Скупштини Србије да системски блокира значајне расправе о предлозима закона и да је, у знак протеста, опозиција у фебруару 2019. почела бојкот пленарних расправа.
Тон вербалних напада политичара СНС-а и њихових савезника на независне медије, политичку опозицију и цивилно друштво често је жесток, док се критиковање владине политике означава као издаја српских интереса. Циљ је, како се чини, да се маргинализују критички гласови док се моћ концентрише у рукама владе под вођством СНС, оцењује се у анализи.
Са друге стране, како се додаје, опозиција је слаба и подељена и није извукла користи из таласа протеста који су у току. Иако опозициони политичари имају истакнуту улогу у протестима Један од пет милиона, масовност протеста више одражава незадовољство Вучићем него подршку његовим супарницима.
У анализи се наводи и да у Србији избори нису у потпуности слободни и поштени, да реформа правосуђа заостаје и да је невладин сектор изложен нападима.
Када је реч о процесу приступања ЕУ у анализи се подсећа да је Европска комисија у извештају из априла 2018. похвалила Србију за напредак ка функционалној тржишној економији, побољшање макроекономске ситуације и напоре на усклађивању националног законодавства са законима ЕУ, али је указала да уколико жели да оствари циљ из Стратегије ЕУ за Западни Балкан (чланство у ЕУ 2025). треба да реши питање нормализације односа са Косовом и да покаже већу приврженост демократским вредностима.
Решавање та два кључна питања захтеваће велике уступке од Београда при чему ће политичка воља бити ограничена будући да је јавност по питању приступања ЕУ подељена и да је подршка ЕУ у Србији нижа него у било којој другој земљи Западног Балкана, закључује се у анализи Истраживачког сервиса ЕП.
(Бета, 03.05.2019)
