„Ништа не вреди стварати у Србији“: Зашто је наш познати сликар почетком каријере 1930. на Малом Калемегдану цепао своје радове
Телеграф 04.05.2019
Михаило С. Петров је био сликар, графичар, илустратор и песник који се двадесетих година издвојио сарадњом са култним југословенским листом „Зенит“, у којем је објављивао линографије и песме. Али пошто је стварао све до смрти 1983. године, у време одигравања овог необичног и заборављеног догађаја и даље је био на почетку своје каријере
Сликар, графичар, илустратор, песник, критичар, човек који се бавио опремом књига, типографијом и израдом плаката: све је то био Михајло С. Петров, рођени Београђанин који је на свет дошао 1902. а са њега отишао 1983. године. Одмах након Првог светског рата студирао је на Уметничкој школи у Београду, а усавршавао се у Бечу 1922, затим Кракову, и у Паризу током 1924—1925. Био је — кажу ауторке књиге „Биографије сарадника Зенита“ Видосава
