Култура конфликта (3): Вапаји за животом
Вести онлине 30.05.2019 | Нада С. Јакшић
И уместо да се створена заједница одржи, одједном су у бившој Југославији сви почели да се присећају свог давно потиснутог националног идентитета. Нисам себи хтео да признам да је то истина. Али била је истина. Сурова истина. У мојој земљи грмео је рат. У најсуровијем издању. Сваким даном бивало је све горе, све ужасније. Све сам одбацио, и земљу и народ, све народе који су "тамо" живели, народ свог сопственог порекла, и тиме неминовно самог себе, објашњава Владо Илић, терапеут "Породичног распореда",
- Дотад потпуно непознато осећање стида потпуно ме је обузело. Дубоко у мени зјапила је празнина дотад потпуно непознатог осећања елементарне отуђености, осећања да немам права да постојим. Утолико јачи бивао је у мени вапај за животом - пише Илић. Када је, каже Илић за "Вести", добио немачко држављанство, тиме се готово ништа није променило. Са немачким пасошем је могао да путује куд год је желео. Али та путовања, иако су га испуњавала
