Парабола о егзистенцијалном бескућништву
Данас 03.06.2019 | Пише: Зоран Андрић
Нова инсценација "Чекајући Годоа" у Фолкстеатру у Минхену Самјуел Бекет је својим комадима изменио европски театар. Заједно са Еженом Јонеском, Бекет важи за најпознатијег драмског писца театра апсурда, који је 50-тих година прошлог века поларизовао како публику, тако и критику. „Чекајући Годоа“ има посебно место у историји театра 20. века.
Полазећи од фарсе у европској историји театра – средњевековне миме, ране комедије дел арте, нумера кловнова у циркусима и мјузикхола – Бекетови комади су „игре“ у дословном значењу, које запостављају спољашњу радњу, али постају за његове фигуре централно средство егзистенције у бесциљном бивству. О чему је реч у овом комаду који је у Минхену премијерно био изведен почетком априла 2019? Вагабундирајући кловнови, Владимир и Естрагон се не
