Марлон Брандо је све смислио: Рај у Пацифику и летовање без комараца
Летовалиште које је било у власништву Марлона Бранда, данас је рај за госте који могу приуште ноћење од 3.700 евра.
Смештено на коралном острву усред Пацифика, Брандо је једно од најлуксузнијих еко-летовалишта на планети. Вероватно никада не бисте помислили да се овде развијају нове технологије.
Летовалиште на Тетиарои - атолу северно од Тахитија - отелотворење је ексклузивности - најјефтиније ноћење у двособном бунгалову кошта 3.700 евра.
Некада у власништву холивудске легенде Марлона Бранда који је жарко желео да летовалиште постане еколошко уточиште, данас се развило у склониште за богате и славне који желе одмор без гриже савести - знају да њихов одмор мање загађује планету.
Док неки летовалиште отписују као „острво за либералну елиту&qуот; - недавни гости били су Бијонсе и Барак Обама - актуелни власник Ричард Бејли тврди да је оно близу да постане „самоодрживо&qуот; и „неутрално&qуот; када је у питању емисија угљен-диоксида.
Струја у комплексу, на пример, стиже из соларних панела и биогорива од кокосовог уља, док се отпадне воде користе за одрживо наводњавање.
Систем хлађења у летовалишту користи „размењивач топлоте&qуот; који узима веома хладну морску воду са 900 метара испод површине Пацифика како би расхладио пијаћу воду и ваздух који кружи комплексом.
Будући да расхладни систем ради углавном на водени притисак, он троши врло мало енергије.
„Често се мисли да одрживост није у складу са луксузном понудом на тржишту угоститељских услуга, али Брандо доказује да је то могуће&qуот;, каже професор Грејем Милер, који држи предавања из одрживости у пословању на Универзитету у Сарију.
Али, наравно, посетиоци Бранда морају прво да лете до Тахитија, а потом да пређу на још један „20-минутни лет до раја&qуот;, тако да је њихов угљенички отисак и даље позамашан.
Мало је вероватно и да ће добростојеће госте уједати комарци, због програма стерилизације који је смањио популацију комараца на Тетиаори за најмање 95 одсто.
Током програма који води доктор Ерве Босин са Института Луј Маларде, узгајају се и пуштају у свет мужјаци комараца који не уједају. Они су заражени вирусом Волбакија који дивље женке - које уједају - чине стерилним.
У земљама као што су Аустралија, Колумбија и Кина, у току су сличне иницијативе - циљ им је да се искорене болести као што су Денг и Зика.
Али мало је земаља постигло степен успеха као Тетиароа. Број комараца на овом острву тренутно је толико низак да „тим напросто више уопште не хвата дивље женке&qуот;, према речима Френка Марфија, извршног директора Друштва Тетиарое, невладине организације која надгледа програм стерилизације.
„Програм је толико успешан да су локалне власти одлучиле да финансирају много већу установу за узгој која може да омогући ширење програма и на друга пацифичка острва&qуот;, каже он.
Комарци нису једине напасти на чијем истребљењу ради Друштво Тетиарое. Пацови представљају велики проблем за екосистем на атолу.
„Пацови могу да изазову пад читавог земаљског еко-система&qуот;, каже Сели Еспозито из Конзервације острва.
„У прошлости, користили смо хеликоптере да бисмо разбацивали мамце, али смо недавно по први пут употребили дронове на Симор Норту на Галапагосу.&qуот;
„Тетиароа је теже окружење, тако да је ово сјајна прилика за даље тестирање дронова и требало би да нам помогне да створимо уточиште за угрожене домаће врсте, као што је Полинезијска голубица и Туамотанска газивода.&qуот;
Можда најфутуристичкији пројекат на Тетиарои је Острвски дигитални аватар еко-система који користи прегледе светлосним откривањем и класификацијом (Лидар) како би израдио 3Д модел.
Други подаци о животињама, биљкама или топографији такође ће бити увршћени како би се створио модел који може да предвиди како ће острво реаговати у различитим сценаријима, од поплаве до увођења нове врсте.
„Прегледи Лидаром дају нам 3Д модел физичких контура острва, укључујући и састав земље&qуот;, каже научни директор Друштва Тетиарое Нил Дејвис - виши саветник на Берклијевом институту за науку података.
„То вам је помало као да сте провукли читаво острво кроз скенер.&qуот;
Циљ тима је да дочара екосистем читавог атола - „од молекула нагоре&qуот; - како би помогао локалним властима и заједницама да процене будуће ризике и доносе боље одлуке.
Еко-туризам је тренд у порасту који желе да искористе летовалишта широм света, јер се људи труде да праве одговорније изборе у светлу климатских промена.
На пример, хотел Парксајд у Канади једно је од шачице летовалишта која су добила платинасти сертификат америчког Зеленог савета за градњу за лидерство у дизајну енергије и животне средине. Овај сертификат добило је и летовалиште Брандо.
Парксајд има зелени кров од 290 квадратних метара, а за климатизацију користи језера и резервоаре кишнице.
Глумац Леонардо Ди Каприо, активиста високог профила и редовни гост Бранда, решио је да 2020. године отвори еко-острвско летовалиште Блекадор Каје близу Белизеа.
Али са туризмом који с осам одсто доприноси глобалној емисији гасова стаклене баште, према једној скорашњој студији објављеној у научном часопису Природне климатске промене, сва летовалишта ће морати да постану угљенички неутрална, не само она која за госте желе богате из целог света.
Пратите уредника за Технологију и бизнис Метјуа Вола на Твитеруи Фејсбуку
(ББЦ Невс, 06.10.2019)
