Kad procvetaju trešnje na Golanskoj visoravni

Politika 28.06.2019 | Aleksa Blagojević

Moram još koji put otići u Zavičaj i tamo i napuniti baterije. Sresti sva ona preostala draga lica čije osmehe vidim i sa ovih neverovatnih daljina. Obići grobove, preživele kafane i preimenovane ulice. Gde da se vratim, kada mi je egzistencija u rukama onih koji su me i oterali?

Čim procvetaju prve trešnje na Golanu, svake godine se sav „ospem” pripremajući se za letnji odmor u Zavičaju. Kao da je neka neizlečiva alergija po sredi. A sve manje imam kome tamo otići. Davno sam rekao svojima ovde da ne prave nikakav „cirkus” po mome sudnjemu danu, već da me bez pompe, brže - bolje kremiraju u najbližem krematoriju (ako toga uopšte ima u ovoj zemlji, još se nisam raspitivao), a s pepelom da čine šta im je volja. Možda je najbolje, pomišljao

Otvori na politika.rs