Зашто нисам написала извештај из Сребренице?
Данас 16.07.2019 | Пише: Снежана Чонградин
Новинарка Данаса први пут на комеморацији у Поточарима 11. јула Отићи на место на којем се догодио геноцид, у наше име, име свих нас који у Србији живимо, живели смо и живећемо, са аспекта човека, пре свега, чини се као најтрагичније искуство. Са позиције новинарке, још више.
Поготово, уколико се цео новинарски и радни век исцрпљује у бављењу том најтрагичнијом темом која може да задеси јавног радника. Радника који осећа из стомака, срца и душе ту најстрашнију по обиму и садржини трагедију за сопствени народ и историјско искуство. Уопште не мислим да сам тиме привилегована, да сам тиме сачувана. Искључиво сам, већ годинама, изложена шиканирању, позиву на линч, обезвређивању и релативизацији свог рада. Подсмеху колега и остале
