“Моје писмо Србији…”: Марина Абрамовић први пут очи у очи са Београдом после 45 година

Прво су биле слике. Увек сам имала интензивне снове и моје прве слике су биле слике тих снова. Препричавала сам их својој баки уз домаћу кафу и она их је тумачила, јер свака ствар у сну има неко значење. Уживала сам у тим разговорима, а потом бих се повлачила у свој студио и сликала. Касније сам почела да сликам аутомобилске несреће, а затим је дошао период облака. Посматрала сам их често лежећи на трави и једног дана је то посматрање изненада прекинуто авионима,