Konstantinovićevi paradoksi
Danas 31.08.2019 | Piše: Ivan Milenković
U vreme kada Konstantinović piše i objavljuje Filosofiju palanke, francusku (a time i evropsku) scenu preplavio je najsnažniji filozofski talas dvadesetog veka: Žil Delez piše i objavljuje Razliku i ponavljanje i Logiku smisla, Žak Derida O gramatologiji, a Reči i stvari Mišela Fukoa, objavljene tri godine ranije, žive svojim punim filozofskim životom.
Na prvi pogled reč je o dva suprotstavljena i uzajamno nepomirljiva filozofska izraza: Konstantinović piše pseudo-hegelijanskim jezikom, Francuzima je Hegel jedan od glavnih neprijatelja; Konstantinović govori o tvoračkoj subjektivnosti, Francuzi se obrušavaju na subjekta i subjektivnost; Konstantinović govori o ugroženom horizontu smisla (kao krizi ideja), Francuzi razaraju ideju smisla (koji pretpostavlja idealna značenja, ili makar ideološku inerciju). Tako je,
