Leonardo da Vinči nakon pet vekova: Otvorena velika izložba u Luvru
Sve što ste želeli da saznate o renesansnom geniju
Nakon više od jedne decenije priprema, diplomatskih razmirica koje umalo da spreče postavku, izložba u znak obeležavanja petstote godišnjice smrti Leonarda da Vinčija najzad je otvorena za javnost.
U muzeju Luvr u Parizu, domu Da Vinčijeve Mona Lize, izloženo je više od 160 renesansnih slika i crteža. Neka dela su pozajmljena od britanske kraljice Elizabete Druge i Bila i Melinde Gejts.
Cilj izložbe je da publika shvati i upozna Da Vinčijeve metode i strukture dela kroz nacrte, skice i slike uz pomoć beleški, infracrvene tehnologije snimanja i virtuelnu stvarnost.
Očekuje se da će izložbu posetiti više od pola miliona ljudi u naredna četiri meseca,
Ispitivanje najpoznatijih dela renesansnog umetnika infracrvenim svetlima otkrilo je mnoge tajne, poput više slojeva crteža ispod već poznatih dela.
Stručnjaci su u avgustu otkrili skicu anđela i novorođenog Hrista ispod slojeva Da Vinčijeve slike Bogorodica među stenama.
Leonardo da Vinči je bio inženjer, dizajner, naučnik i umetnik fasciniran ljudskom formom i strukturom životinja i biljaka.
Od rasta drveća do kretanja ptica - bio je opsednut letenjem i osmislio je leteću mašinu na osnovu krila šišmiša. Leonardo je proučavao složenost strukture i dokumentovao je crtežima. Neki od tih crteža su sada izloženi u Luvru.
Dizajnirao je oružje, alate i pribor, a u njegovim beleškama zapisane su i interpretacije arhitektonskih tehnika gradnje.
Među najslavnijim radovima koji su pozajmljeni Luvru su Da Vinčijev Vitruvijev čovek - savršeno proporcionalno ljudsko telo unutar kvadrata i kruga nacrtano olovkom i mastilom.
Delo koje će biti izloženo dva meseca, prevezeno je u Pariz tek prošle nedelje, uprkos pokušajima da se zabrani iznošenje ove skice iz Italije.
Stojeći pored vanvremenskog dela, jedan od kustosa izložbe Vinsent Deluvin je rekao da crtež pokazuje važnost odnosa nauke i umetnosti.
„U ovom slučaju, pokazuje lepotu [ljudskog] tela", rekao je.
„Nadamo se da ćemo pokazati kakav je umetnik bio, zašto je i kako Leonardo bio važan. [Koristio je] vrlo poseban i originalan metod rada zasnovan na nauci."
Mona Liza, možda jedna od najpoznatijih umetničkih slika, nije deo ove izložbe - čuva se na drugom mestu u Luvru u zaštitnoj staklenoj kutiji, ali će posetioci moći da vide čuvenu sliku uz pomoć tehnike virtuelne realnosti.
Ova tehnologija se prvi put primenjuju u Luvru, a naučnici će pokušati da otkriju detalje unutar slika nevidljive golim okom, saopštila je kompanija Vive Arts koja je razvila projekat.
Izložena su i dela pozajmljena od britanske kraljice. Ovi radovi se čuvaju iza zatvorenih vrata u zamku Vindzor.
„Elizabeta je bila veoma velikodušna, poslala je 24 dela iz kolekcije; zbog nje smo u prilici da pokažemo sjajan izbor njegovih crteža", kaže Deluvin.
Izložena su i dela drugih umetnika renesanse kako bi se Da Vinčijeva dela našla u vremenskom kontekstu, saopštio je Luvr.
Deluvin je za BBC rekao da očekuje da će oko 600.000 ljudi posetiti ovu izložbu u Parizu.
Rođen u Toskani 1452. godine, Leonardo je bio renesansni slikar, skulptor, arhitekta i matematičar. Pre nego što je preminuo u maju 1519. godine, poslednju godinu života proveo je kao gost francuskog monarha Fransoa Prvog.
Ta činjenica dovela je do nedavnog političkog i kulturnog sukoba između Francuske i Italije.
Veliki planovi za izložbu čija je priprema već uveliko bila u toku, zamalo da budu otkazani krajem prošle godine kada su se predstavnici italijanske ultradesničarske nacionalističke stranke Liga Sever usprotivili slanju umetničkih dela u Francusku, tvrdeći da je Italija ostavljena „na ivici velikog političkog događaja".
U intervjuu prošlog novembra, tadašnja podsekretarka italijanskog ministarstva kulturne baštine Lucija Borgonzoni rekla je da je „Leonardo je bio Italijan."
„On je samo preminuo u Francuskoj. Francuska ne može da ima sve", dodala je Borgonzoni.
Problem je rešen u italijanskoj sudnici prošle nedelje - dogovoreno je da Vitruvijev čovek, delo koje je godinama čuvano u posebno klimatizovanoj sobi u Veneciji, može da ode u Pariz.
Venecijanski sud je dozvolio da se crtež prenese navodeći „izuzetnu globalnu relevantnost izložbe u Luvru i želju Italije da u potpunosti iskoristi potencijal sopstvene kulturne baštine".
„Velika italijansko-francuska operacija koju čine dve izložbe - Leonardova u Parizu i Rafaelova u Rimu - može da počne", napisao je na Tviteru ministar za kulturno nasleđe Italije posle objavljivanja sudske odluke.
https://mobile.twitter.com/dariofrance/status/1184485663208562688
Sve slike su zaštićene autroskim pravima.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 10.24.2019)
Međunarodni krivični sud izdao naloge za hapšenje Netanjahua, Galanta i vođe Hamasa
