Негирање усташких злочина (13): И Љубу ми однесе рат
Вести онлине 30.10.2019 | Пише: Будо Симоновић
И причу о Госпави Бошковић записао сам у лето 1990. године у селу Чапразлије, где је, углавном у самотињи и чамотињи провела век после Другог светског рата. И она је била једна од оних четрнаесторо великомученика који су преживели пакао јаме Равни долац. Сутра – Негирање усташких злочина (14): „Ди крв кане, проклетство пане“
Стрину нисам послушала – Ја сам ти од Цвијетића из Лиштана. Кум ме крстио Госпавом, али за врага имала дида и он ми одма пришио друго име – Прџа. Удадо се ја за Мила Бошковића у Доње Рујане. Биће да је то било некако на дви године уочи рата. Е, изби рат. Не ваља! Подили се народ и свак се о своме јаду забави. Црно да црње бит не море, а опет мораш живит, радит – душа на уста и улази и излази… Један дан, бојим се да је то било на дан уочи Огњене Марије, мушки,
