Одговор на негирање усташких злочина (20): Доброчинство Винка Томаша
Вести онлине 08.11.2019 | Б. Симоновић- Вести
У горким сећањима преживелих из јаме Равни Долац време је ипак учинило своје. У пепелу заборава тињале су ране непреболне. Једино што никада нису заборављали и што су користили сваку прилику да то нагласе и истакну јесу доброчинства, поготову ако их је чинио онај ко није морао, ко је имао силу и власт. Помоћ сељака Победа истине Неиспуњена жеља
Тако су се свих једанаесторо које сам у лето 1991. затекао живе, без изузетака, сећали доброчинства жандара који су руководили њиховим вађењем из јаме. Међу њима су нарочито истицали „жендара“ Винка, Хрвата, Далматинца за којега су сви тврдили да их је спасао и да би сви они свакако завршили у јами да није било њега који се, ризикујући сопствену главу, супротставио, оружјем запретио и осујетио намеру усташа да баце бомбе у безданицу. Присетила се ипак Даница
