Крушикара
Данас 17.11.2019 | Пише: Иван Џидић
У протеклих, ево још мало па тридесет година, откако трају сукоби на некад СФРЈ просторима, још боље речено у „Региону“, имао сам више прилика сусрести се, све сам мање сигуран срећом или несрећом, не баш непосредно са којекаквим експлозивним направама, којима је, макар просторно, заједнички назив бомба.
Први пут је то било у Мостару, кад је у биртију преко пута зграде у којој сам становао неко убацио експлозив, који баш не убија живу силу, која ли је мртва, осим ако је преблизу па од притиска настрадају ситни крвни судови у глави. Нама у згради попуцала су стакла на прозорима све до десетог ката, а мени су још балконска врата улетјела у собу, у којој сам слагао пасијанс. Онда су ми преко главе прелијетале и тенковске гранате, а једном је експлодирала и нека
