Krušikara
Danas 17.11.2019 | Piše: Ivan Džidić
U proteklih, evo još malo pa trideset godina, otkako traju sukobi na nekad SFRJ prostorima, još bolje rečeno u „Regionu“, imao sam više prilika susresti se, sve sam manje siguran srećom ili nesrećom, ne baš neposredno sa kojekakvim eksplozivnim napravama, kojima je, makar prostorno, zajednički naziv bomba.
Prvi put je to bilo u Mostaru, kad je u birtiju preko puta zgrade u kojoj sam stanovao neko ubacio eksploziv, koji baš ne ubija živu silu, koja li je mrtva, osim ako je preblizu pa od pritiska nastradaju sitni krvni sudovi u glavi. Nama u zgradi popucala su stakla na prozorima sve do desetog kata, a meni su još balkonska vrata uletjela u sobu, u kojoj sam slagao pasijans. Onda su mi preko glave prelijetale i tenkovske granate, a jednom je eksplodirala i neka
