Младен Арнаутовић: Био сам сведок јесени „Прашког пролећа“
Данас 17.11.2019 | Пише: Раде Радовановић

ЉУДИ СЕЋАЊА... Прошлост не пролази. Она је наш живот и не може се избрисати. Што сам старији све се више подсећам на то. Оца не памтим, погинуо је на почетку рата.
Не знам ни где, ни како. Нема гроба. Мајка је била у партизанима, чак и ја. Томе је претходио један несвакидашњи догађај. *** Припадник четничког одреда, извесни Жугић, изненада је једне вечери бануо у кућу моје бабе Даринке Терзић у Модричи код које сам се ја затекао – била је зима. Баба га је познавала од пре рата. Док је пијуцкао ракију она га је изненада упитала: – Је ли, несретниче, шта би било када би се изненада појавила моја кћерка Драга. Жугић је устао,












