Време је за зиму на салашима
Вести онлине 13.12.2019 | Спонзорисани текст
Салаш као усамљени објекат у бескрајном простору војвођанске равнице већ сам по себи буди у човеку идиличну и романтичну представу о животу на овим просторима. Салаш (мађ. сзаллас), реч која се често спомиње у Војводини и Мађарској, осликава некадашњи паорски начин живота на овим просторима, када се рад обављао ван села, далеко, на њиви.
На салашу се одувек одвијало целовито битисање: рад, одмор, весеље, тако да је он уједно био и дом и радно место, и излетиште и одмориште. Чинила га је главна кућа са околним пратећим објектима, попут куће за послугу, раднике, затим амбари, штале и помоћне радне просторије. Кућу су чували дрвореди јасена, багрема, разног воћа. Највише салаша је било у околини Суботице, Сомбора, на Ченеју код Новог Сада, а било их је и у Банату, па и Срему. Иако током година
