Ракија, бенседин, антидепресив…
Цензоловка 17.12.2019 | Недим Сејдиновић
Неки људи умру и иза њих остану огромни кратери које је тешко нечим другим попунити, поготово у друштвима која нису „самоодржива“ и у којима се већина онога што вреди од младога нараштаја – налази негде другде.
Један од оних који толико недостају наш је драги Мирко Ђорђевић, који је стварности, што би се рекло, прилазио у тоталу. Знао је он добро да проблем који нас мучи није само политички, већ много дубљи и шири. Недостаје Мирко да нам да путоказ и наду, јер овуда куда смо ми кренули не води нити један пут. Горе смо прошли него сељани у Домановићевој приповеци „Вођа“. Нас не води слепац већ садистички прегаоци. Мирко је у јавним наступима, и у сократовским бденијима у
