Панел-дискусија: Проширење ЕУ поново у фокусу Уније и један од приоритета хрватског председавања (ВИДЕО)

Проширење ЕУ на Западни Балкан поново је у фокусу Европске уније и биће један од приоритета предстојећег хрватског председавања Унији, али све земље региона морају да уложе додатне напоре у спровођењу реформи, оцењено је данас у Београду на панел-дискусији о европској будућности Западног Балкана.

На панел-дискусији "Од Финске до Хрватске: Председавања Савету ЕУ у временима промена – где је ту Западни Балкан?", шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да није питање да ли ће или неће бити проширења, него како ће оно бити изведено.

На дискусији коју је Центар за европске политике (ЦЕП) организовао у сарадњи са ЕУ инфо центром, Фабрици је оценио да претходних шест месеци представља "важан период" за проширење ЕУ, јер је "на терену" било напретка, а започета је и важна дебата у Бриселу о будућности проширења ЕУ.

Он је навео да ће Европска комисија почетком 2020. године представити предлог за убрзање процеса проширења о којем ће потом бити вођена дискусија и оценио да ће мајски самит у Загребу бити у фокусу хрватског председавања.

Фабрици је казао да је отварање једног поглавља у последњих шест месеци у преговорима Србије и ЕУ "реалан резултат", с обзиром на остварен напредак у реформама и на застој у дијалогу Београда и Приштине који је, како је навео, "увек битан фактор".

"Желим да упутим поруку оптимизма, али и реализма - приступање Унији неће се десити преко ноћи, то је увек тих процес који траје и повезан је с реформама. Србија је напредовала у последњих шест месеци, недавно је отворено важно поглавље четири у преговорима Србије с ЕУ, које се односи на кретање финансијског капитала. Има помака на терену, можда је могло више да се уради. У Србији је потребна искренија дебата о приступању ЕУ, све политичке странке треба да допринесу напретку земље ка чланству у Унији", навео је Фабрици.

Фабрици је рекао да су прихваћене неке сугестије из извештаја ЕК о напретку Србије у вези с радом парламента, подсетио да су спроведене три рунде међустраначког дијалога о изборним условима чије се препоруке сада спроводе, и додао да постоји забринутост ЕУ због медијског окружења у Србији, о чему је Брисел упутио бројне препоруке.

Амбасадор Хрватске у Србији Гордан Бакота рекао је да ће проширење ЕУ бити један од приоритета хрватског председавања Европској унији, у првих шест месеци 2020. године, и да ће Загреб у том периоду настојати да пружи додатан замах процесу проширења и европској перспективи држава Западног Балкана.

"У мају ћемо у Загребу организовати самит Европске уније и Западног Балкана, две године после сличног самита у Софији, у време бугарског председавања. Трудићемо се да и кроз самит и кроз све активности питање проширења поставимо као један од приоритета и да га поставимо високо на главну агенду ЕУ", казао је Бакота.

Он је навео да се Хрватска нада да ће и пре мајског самита, у марту, Северна Македонија и Албанија добити датум за почетак преговора с ЕУ, оценивши да би то био "одличан увод у самит".

Одлазећи хрватски амбасадор рекао је да је у овом тренутку тешко рећи нешто више о доношењу конкретних закључака на предстојећем самиту што је, према речима шефа хрватске дипломатије Гордана Грлића Радмана, један од циљева председавања Хрватске Савету ЕУ.

Говорећи о такозваном "Малом Шенгену", иницијативи Србије, Албаније и Северне Македоније за јединствено тржиште, Бакота је рекао да она доприноси стабилности, у смислу припреме за чланство у ЕУ и сарадње у региону, али је додао да је веома битно да та иницијатива укључи све остале земље региона и да не би требало да буде замена за чланство у Унији.

Амбасадор Финске у Србији Кимо Лахдевирта рекао је да земље Западног Балкана треба да уложе додатне напоре да се реформишу и модернизују, највише кад је реч о поглављима 23 и 24 у преговорима с ЕУ.

Говорећи о преговарачком поглављу 31 - Спољна, безбедносна и одбрамбена политика, Лахдевирта је казао да досадашње понашање Србије представља разлог за бригу, јер оно не може да се промени преко ноћи, и додао да српска спољна политика треба да буде "јаснија и више усклађена с европском".

Оценио је да је октобарска одлука ЕУ да не отвори приступне преговоре са Северном Македонијом и Албанијом била "велико разочарање", али да је Унија сада уједињена у томе да жели напредак по питању проширења.

"Почиње расправа о методологији (у процесу проширења), очекујем да нова Европска комисија преузме важну улогу у томе. Проширење је поново високо на агенди ЕУ, што је неопходно за убрзање тог процеса", навео је фински амбасадор.

Лахдевирта је додао да Финска има исти циљ као Хрватска - да проширење на Западни Балкан мора да буде реланост и да све земље тог региона треба да имају веродостојну перспективу чланства у ЕУ.

Председник Управног одбора ЦЕП Срђан Мајсторовић рекао је да мисли да ће приоритет хрватског председавања бити како повратити кредибилитет политици проширења ЕУ, озбиљно пољуљан одлуком да се не отворе приступни преговори са Албанијом и Северном Македонијом, и додао да хрватско, али и наредно немачко председавање треба да допринесе обнови поверења између ЕУ и Западног Балкана.

"У фокусу хрватског председавања биће теме попут нове методологије - како процес проширења учинити ефикаснијим, затим велики самит у мају на којем треба да се донесу важни закључци о наставку процеса проширења. Али у фокусу би требало да буде изналажење начина како да се дође до консензуса у вези с отварањем преговора са Скопљем и Тираном и укидањем виза за грађане Косова", казао је Мајсторовић.

Он је оценио да то "неће бити нимало лак посао", јер међу чланицама ЕУ постоје различита мишљења, али је навео да улога председавања и јесте да покуша да пронађе консензус о том важном питању, иако ће, како је рекао, хрватско председавање бити оптерећено великим европским темама - новим буџетом ЕУ, реализацијом Брегзита, али и почетком дијалога о будућности ЕУ.

Мајсторовић је рекао да је потребно што пре пронаћи начин како методолошки уредити нови приступ политици проширења ЕУ која "мора да буде ефикаснија и ближа грађанима".

"Грађани треба да осете конкретне користи овог процеса, приступање ЕУ у много мањој мери треба да буде само отварање и затварање поглавља, већ је потребно много ригорозније праћење, па и условљавање напретка озбиљним спровођењем неопходних реформи. Само усвајање закона не утиче на живот грађана, а ако они не препознају корист од тог процеса, и њихова подршка ће бити мања", казао је председник УО ЦЕП.

Он је додао да су власти Србије "у озбиљном проблему" кад је реч о спровођењу реформи и оценио да је отварање само једног поглавља у последњих шест месеци знак да Србија не постиже резултате који се од ње очекују.

Извршна директорка Центра за демократију Наташа Вучковић, посланица Демократске странке, рекла је да у предстојећој европској дебати о проширењу Уније треба да учествују и земље кандидати и да је потребно да се у Бриселу чују и њихови гласови.

Вучковић је казала да бржи напредак земље ка ЕУ зависи од брзине испуњаванаја домаћих задатака, али и од атмосфере у ЕУ, и оценила да цивилно друштво треба да инсистира на убрзању реформи у области владавине права, јер су владавина права и поштовање људских права питања пред којима нико у Европи неће затварати очи, ако буде незадовољавајућих резултата.

Навела је да Хрватска током председавања Унијом треба да уложи напор да се гласови држава кандидата чују у ЕУ и да треба да инсистира на јачању владавине права, поштовању људских права и спровођењу реформи.ЦЕО ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ

(Бета, 19.12.2019)