Академска заједница послала апел да се реши криза у Црној Гори

Око 100 представника академске заједнице и грађанских активиста апеловали су данас да се што пре приступи изменама Закона о слободи вероисповести које би проистекле из дијалога државе и представника свих традиционалних верских заједница у Црној Гори, и да црногорска држава и Српска православна црква уз подршку Венецијанске комисије и Европске уније закључе уговор којим би се трајно решило питање функционсања СПЦ.

Упућен је позив да се свима у Црној Гори омогући право на окупљање, протест и јавно исказивање ставова, да се државни органи Србије директније ангажују у обавештавању међународне јавности кроз релевантне институције и форуме о угрожености људских и имовинских права и потенцијалним ризицима који из тога могу проистећи, и да у билатералном дијалогу са представницима Црне Горе помогну у решавању проблема.

Апеловали су да се представници Европске уније, на техничком и политичком нивоу, директно ангажују на пружању помоћи и да се истакнути појединци и представници различитих интересних група у Србији и другим државама на Балкану "суздрже од неистините интерпретације и манипулације историјским, правним и политичким чињеницама, која за резултат има даљу ескалацију и антагонизацију, већ ионако у великој мери подељених друштава у овим државама".

Између осталог, као спорно у вези са законом наводи се да се њиме креира правни оквир за национализацију имовине традиционалних верских заједница, као и да се директно задире у право својине које је загарантовано Уставом Црне Горе.

"Примена овог закона, која је у супротности са великим бројем основних начела на којима функционише ЕУ, могла би значајно да угрози напредовање Црне Горе, а индиректно и других балканских држава, у процесу придруживања ЕУ имајући у виду да би било незамисливо затварање поглавља 23 и 24 која се тичу владавине права, у условима примене закона којима се директно и на дискриминаторан начин крше људска права и уводи неизвесност у правни поредак", оцењено је у апелу.

Апел су потписали председник САНУ Владимир Костић, професори Економског факултета Даница Поповић и Милојко Арсић, професор Филозофског факултета Љубодраг Димић, професори Правног факултета у Београду и Новом Саду Борис Беговић и Горан Милошевић, историчар Дејан Ристић и више од 90 представника академске и грађанске јавности.

(Бета, 04.01.2020)