Biblijski motivi u posleratnom filmu: Boga je najbolje ne pominjati
Dnevnik 07.01.2020 | Dnevnik.rs
NOVI SAD: Ekranizacije biblijskih motiva, pa i slobodna interpretacija, i kod nas su, kao i uglavnom u celom Istočnom bloku, bile, stidljivo pa sve otvorenije, u misiji „profanog katihizisa”. Generacije stasale posle izbledele socijalističke ideologije teško mogu zamisliti nekadašnju nepodobnost i, u zvaničnoj javnosti i umetnosti, delom nametnutu, delom podrazumevanu odsutnost religije i svega vezanog za nju.
Osim uzgred, i ako se već mora, često u negativnom kontekstu. U novom sistemu nakon Drugog svetskog rata, recimo, za sveštenike, zastupnike poraženog idejnog i klasnog neprijatelja, kao glavne likove u filmovima, nije bilo mesta. Dugo posle rata jugoslovenski establišment je smatrao da kinematografija prvenstveno treba da proklamuje novu svest i vrednosti u socrealističkom maniru. No, filmu će najbolje ići stvaranje nove religije, oličene u ratnim spektaklima u
