Vučić: Spajanje Srbije na 'Turski tok' u maju ili septembru
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da će se Srbija spojiti na "Turski tok" u maju ili septembru 2020. godine.
Vučić je pre otvaranja gasovoda "Turski tok" u Istanbulu kazao da je taj projekat od ogromnog značaja za napredak Srbije.
Kazao je da će imati priliku da sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, između ostalog, razgovara i o dešavanjima na Bliskom istoku.
Dodao je da će tokom razgovora između ručka i večere moći da čuje kako "svetske i regionalne sile" vide probleme na Bliskom istoku koji, kako je rekao, mogu da predstavljaju energetsko pitanje za Srbiju.
"To je energetsko pitanje i za nas, zbog povećanja cene nafte. Svaka eskalacija povećava cenu gasa jer je on vezan za naftu", ocenio je Vučić za TV Pink.
Dodao je da će razgovarati i sa premijerom Bugarske Bojkom Borisovim o odnosima Srbije i Evropske unije, kao i o zajedničkim projektima dve zemlje.
Iran je u sredu, u ranim jutarnjim časovima, ispalio 22 projektila na baze u kojima su američki vojnici u Iraku, što je odgovor na prošlonedeljni atentat Vašingtona na iranskog generala Kasema Solejmanija, te rizik od eksplozije nasilja u tom regionu raste.
Vučić: Turski tok će se isplatiti za 10 do 12 godinaPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će Srbija tranzitom gasa kroz "Turski tok" za 10 do 12 godina vratiti sav novac koji je u njega uložila.
Vučić je nakon otvaranja "Turskog toka" u Istanbulu kazao da će realizacija tog projekta obezbediti napredak industrije, privrede, kao i jeftinije gorivo i energetsku bezbednost.
Naveo je da će "Turski tok" u Srbiji imati kapacitet 13 milijardi kubnih metara i dodao je da će se iz Srbije, pored Mađarske, račvati i ka Bosni i Hercegovini i drugim zemljama Balkana.
Vučić je ranije danas izjavio da očekuje da će se Srbija spojiti na "Turski tok" u maju ili septembru 2020. godine.
Deonica gasovoda "Turski tok" kojim gas ide od ruske Anape do turskog mesta Kijikej cevima ispod Crnog mora danas je otvorena.
Svečanosti u Istanbulu povodom otvaranja gasovoda prisustvovali su predsednici Rusije, Turske, Bugarske i Srbije, Vladimir Putin, Redžep Erdogan, Bojko Borisov i Aleksandar Vučić.
"Turski tok" se gradi sa dva cevovoda, ukupnog kapaciteta oko 31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Prvim krakom gasovoda ruskim gasom snabdevaće se tržište Turske, a drugim zemlje južne i jugoistočne Evrope.
Drugi krak gasovoda ide od Turske preko Bugarske ka Srbiji, zatim Mađarskoj, a planirano je da se gradnja nastavi prema Slovačkoj i Austriji.
Očekuje se da će prve količine gasa iz "Turskog toka" poteći kroz magistralni gasovod u Srbiji u drugoj polovini godine, verovatno u oktobru, kada počinje sledeća gasna sezona.
U Srbiji su položene sve cevi za taj gasovod u dužini od 403 kilometra. Još treba se izgrade merne stanice i velika kompresorska stanica u okolini Žabara.
Deonicu gasovoda "Turski tok" u Srbiji gradi mešovito rusko-srpsko preduzeće "Gastrans", u kome većinski udeo od 51 odsto ima ruski "Gasprom" a 49 odsto ima javno preduzeće "Srbijagas".Vučić: Zalažem se za kompromis da SPC u Crnoj Gori prilikom registrovanja zadrži u nazivu - srpskaPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da neće da komentariše navode u medijima da prema novom crnogorskom zakonu o slobodi veroispovesti, Srpska pravoslavna crkva (SPC), da bi se registrovala "treba da podnese matični broj ili potpis Svetog Save", kao i da će ostaviti da se takvim tumačenjima "bave tabloidi zato što je situacija isuviše ozbiljna da bi o dešavanjima u Crnoj Gori na takav način govorio predsednik Srbije".
Vučić je nakon otvaranja gasovoda Turski tok u Istambulu za televiziju Pink rekao da je na tu temu "sve što je imao da kaže već rekao, kao i da se nada da kada budu pravljeni kompromisi i dogovori da to neće biti nauštrb interesa srpskog naroda i srpske crkve".
Vučić je rekao da se spekuliše oko promena imena Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori tako da se prilikom registracije po novom zakonu izbaci reč "srpska" a da se umesto toga koriste izrazi "pravoslavna crkva" ili "mitropolija", kao i da se on zalaže da se u nazivu Srpske pravoslavne crkve kao verske zajednice zadrži reč "srpska".
"Nisam siguran i želim da se nadam da će u tom kompromisu učestvovati naše crkve i manastiri, ali pod okriljem srpske crkve (SPC). Ne bih prikupljao lake političke poene (da komentariše traženje matičnog broja Svetog Save), predsednik sam Srbije i bolje da to ostavim tabloidima. Suviše je ozbiljna situacija da bih mogao tako da odgovaram. Nadam se da će se sve završiti mirno", rekao je Vučić.
Na pitanje da prokomentariše izbore u Hrvatskoj Vučić je odgovorio da je novoizabranom predsedniku Zoranu Milanoviću čestitao i da želi da sa Hrvatskom gradi dobre odnose.
"Mi ćemo morati da imamo suštinski bolje odnose sa Hrvatskom i sa Hrvatima. Vrlo smo otvoreni za saradnju sa Hrvatskom, saradnja je neophodna ako želimo da opstanemo na našim prostorima i da zaustavimo odliv ljudi. Njihov (odliv ljudi) još je proporcionalno veći nego naš, ali naš je užasno velik", kazao je Vučić i dodao da će Srbija pozdraviti svako poboljšanje u odnosu prema Srbima koji žive u Hrvatskoj.
Vučić je rekao i da nije siguran koliko će poboljšanje odnosa sa Hrvatskom biti moguće u mandatu novog predsednika te zemlje, s obzirom na to da je "mali broj državnika koji su Srbiju nazvali šakom jada", kao što se to desilo u predizbornom duelu Zorana Milanovića i bivše predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović.
Na pitanje da prokomentariše izjavu lidera Narodne stranke Vuka Jeremića da će "razmontirati naprednjačke strukture u BIA", Vučić je odgovorio da "neće taj ništa da razmontira niti da montira, niti bilo šta da uradi".
"Možda iz neke ambasade stignu još neke pare da otputuje do Njujorka. On će natstaviti lepo da živi a građani će još lepše da žive bez njega. Tamo (u BIA) rade profesionalci, dobri ljudi koji rade za bezbednost države. Svako govori u granicama svoje pokvarenosti", kazao je Vučić.
(Beta, 01.08.2020)
