Александар (10) нема ни струју, ни воду, учи под свећом, купа се у зарђалом лонцу, а на све то још и каже "немам право да се жалим"
Блиц 24.02.2020 | Владимир Лојаница
Од свега за шта га је сиромаштво у детињству ускратило, десетогодишњи Александар Милић из села Дрежник код Ужица највише пати што нема купатило.
Ни то што му је кућа без струје и воде, што гази по подовима без подлоге, што учи под светлом воштанице, што му кроз собу шибају ветрови, што нема чиме и с ким да се игра... Ни пољски ВЦ, ништа за њега није толики проблем колики је купање у лонцу. Лако би и то поднео да онај стари лонац, у који мора да чучне да би се опрао, није труо, па рђа на којој стоји гребе ноге дечаку. У истој посуди у којој се Александар купа, његова мајка, оболела од реуматског
