Млади гласају ногама
Данас 11.03.2020 | Пише: Жикица Симић
Из земље се бежи и због "ширег окружења", а не само због политичара После изјаве владике Григорија да људи не одлазе из ове земље не само трбухом за крухом, као некада, већ и мозгом за достојанством, али и сличне изјаве привредног предузетника Павла Петровића, јавност као да је напрасно постала свесна очигледне чињенице да се из Србије не одлази само из егзистенцијалних односно економских разлога (незапослености и ниске плате) већ и због читавог сплета неекономских разлога.
С тим што овај последњи (Павле Петровић) толико пренаглашава такве неекономске факторе на рачун правних и политичких да потпуно негира оне ипак првобитне и примарне разлоге и мотиве за одлазак из Србије – оне „егзистенцијалне“. По старом и устаљеном српском рецепту искључивости „или-или“ да кад жели да нагласиш нешто значајно чини то на штету свега другог – брутално негирај све друго што је од великог или чак превасходног значаја. Код мене лично, свест о таквим
