Рајско благо исушујемо, претварамо у канализацију, убијамо биљни и животињски свет, трујемо и загађујемо!

"Дунаве, Дунаве, крај тебе ми срце моје остаде..." Замислите како се ори ова песма у препуној војвођанској кафани, са свирачима који се нагињу док гости подижу руке. У чаши је вино, а у тањиру свежа риба. Има ли лепшег дара од чисте реке, крај које се нижу виногради, развијају села и градови, везују чамци и бродови, где се пеца и освежава. Можемо да запевамо и "Ој, Мораво", па да "отпутујемо" маштом у Поморавље, па завиримо и у Шумадију. Или, да себе замислимо