“Хлеб смо куповали по мраку из неке склепане кућице, у шест по подне…”: Прича о кокошкама, несташицама и нуждама
Недељник 24.03.2020 | Марко Прелевић
Та прича враћа се у мој живот – и на ову страницу, јер то понекад изгледа неодвојиво? – много чешће него што бих волео, много чешће него што заслужујемо.
Баш као и ванредна стања, ванредни дани, ванредни месеци, ванредне године и, дођавола, нимало изванредни људи… Била су она најзлехудија времена, било је редова, бонова, рестрикција и несташица; хлеб смо куповали по мраку из неке склепане кућице, у шест по подне. По мраку си учио да ходаш, и врло брзо умео си да препознајеш његове нијансе. (Можда нам зато тама после више никада није била страшна?) Мама је једина у породици имала диплому, и дан-данас када одем на
