Драган Великић за "Блиц": Ништа нас толико не уништава колико страх

Свако време има своју литературу, кажу. Дамјан је још пре катастрофе деведесетих година приметио како се људи халапљиво хране мемоарима заблисталим усред сенилности забалављених мисли, дневницима накнадно исписиваним, како гутају вирусе, омађијани долазе на предавања и књижевне вечери угледних клицоноша. Катастрофа увек долази на захтев страсног крика - написао је Драган Великић у роману „Дантеов трг“. Својевремено (1997) објављен у „Стубовима културе“, данас