Корона вирус: Може ли нешто добро да проистекне из света преврнутог наглавачке
Мајкл Микалко, бивши официр америчке војске, дошао је на идеју да „извртањем претпоставки" поспеши креативност.
Корона вирус: Може ли нешто добро да проистекне из света преврнутог наглавачке?
Наш свет се у последњих неколико недеља неизмерно променио, али међу свим превратима и неприликама, затекли су се и разлози да верујемо како из ове кризе можемо да изађемо са унапређеним људским квалитетима, пише Метју Сајед.
Пре неколико година, Мајкл Микалко, бивши официр америчке војске, дошао је на идеју како да поспеши креативност. Он је то назвао „извртањем претпоставки&qуот;. Узмете основне премисе из било ког контекста, области или дисциплине и онда их, па, окренете наглавачке.
- Корона вирус и аутизам: „Како да објасним детету да не сме напоље&qуот;
- Корона вирус: Како да се заштитите
- Ментално здравље и корона вирус: Како да прегурате пандемију и победите страх
Дакле, замислимо да размишљате о томе да отворити ресторан (очигледно немогуће у овом тренутку!). Прва претпоставка могла би да буде - „ресторани имају јеловнике&qуот;.
Извртање те премисе било би - „ресторани немају јеловнике&qуот;. То наводи на идеју да кувар лично обавештава сваку муштерију шта је купио тога дана на пијаци, омогућивши јој да изабере јело прилагођено само њој.
Поента није у томе да то може да постане одржива шема, већ да нарушавање конвенционалних образаца мишљења може да довде до нових асоцијација и идеја.
Или, да узмемо један другачији пример, замислимо да размишљате о томе да отворите нову такси службу. Прва претпоставка могла би да буде - „такси службе поседују аутомобиле&qуот;. Извртање те мисли било би - „такси службе не поседују аутомобиле&qуот;.
Пре двадесет година, то је могло да звучи сулудо. Данас највећа такси служба свих времена стварно не поседује аутомобиле: Убер. Ми тренутно живимо у поремећају (можете чак да га назовете извртањем) до сада невиђених размера.
Корона вирус нам је свима преокренуо животе наглавачке и, иако се надамо да ћемо се у наредним месецима вратити у неку верзију нормалности, врло је могуће да ништа више неће бити сасвим исто.
Многи су изгубили изворе зараде и послове, а не могу се умањити потешкоће - емотивне и финансијске - које је то са собом донело.
Али, у свом том мраку, постоје и неке прилике.
- Хоће ли топлије време заиста убити Ковид-19
- Корона вирус: Кад ће се пандемија завршити и живот вратити у нормалу
- Корона вирус: Колике су шансе да ћу умрети ако се заразим
Прилика да се изнова измашта свет и човеково место у њему. Технику извртања обично користе људи који раде у креативним индустријама да би смислили нове производе или иновације. Питам се можемо ли да је искористимо да потражимо сунчев зрак или два међу свим тим сивим облацима.
Узмите на пример образовање. Оно се традиционално доживљава као место на ком деца упијају знање. У Злим временима Чарлса Дикенса, Гредграјнд каже: „Дајте ми чињенице, господине!&qуот;
Образовање је од тада, наравно, узнапредовало, али и даље влада склоност да се учионице доживљавају као форуми за преношење формалног знања. Шта кажете, онда, на ово извртање: „Суштина образовања није у преношењу знања&qуот;.
То нагони на идеју помагања деци да развију вештине које нису настале из традиционалних дисциплина. Мекше вештине.
Вештине које су важне у стварном свету, али за које наставници не налазе времена због захтевности школског плана и програма. Импровизовање, на пример. Дебатовање. Размишљање у ходу. Тимски рад.
Већина родитеља (ако су иоле слични мени) већ је схватила колико је тешко учити децу код куће. Али ево неких „бунтовних&qуот; идеја које проистичу из изврнутих претпоставки.
Замолите вашу децу да изађу на чело просторије, изаберу окренуту карту, окрену је и виде која је тема. Њихов задатак је да се окрену остатку просторије и говоре о тој теми 60 секунди.
Испробао сам то са ћерком (седам година) и први пут се замрзла. Имала је тему „меда Падингтон&qуот; и успела је да се задржи на теми пет секунди пре него што се погубила.
Али већ други пут (тема је била „тенис&qуот;) стигла је до краја, уз блага запињања додуше, док је четврти пут (о „дивљим животињама&qуот;) била течна до самог краја. Почела је да овладава вештином импровизације.
Замолио сам и њу и њеног брата да запишу на папир свој највећи неуспех и шта су научили из њега.
Идеја је била да се преокрене концепт неуспеха из нечега што представља стигму у саставни део нашег одрастања. Разменили смо приче о славним људима који су имали неуспеха у животу.
- Ментално здравље и корона вирус: Како да прегурате пандемију и победите страх
- Борба са лажним вестима о корона вирусу у Србији
- Корона вирус: Зашто је хала Београдског сајма изабрана за „карантин&qуот;
Цитат Џ. К. Роулинг био је од велике помоћи: „Некакав неуспех у животу је неизбежан. Немогуће је живети без неуспеха у нечему, сем уколико не живите толико опрезно да можда уопште ни не живите - у ком случају сте већ у старту неуспешни.&qуот;
Ово су само изврнуте идеје везане за образовање, али сигуран сам да ћете се сетити десетак других контекста у којима ова техника може да функционише.
Поента у примеру с образовањем није да деца престану да стичу формално знање, већ да се пронађе начин да се допуне другим вештинама (и успут забаве). Иновативне школе већ су почеле да користе неке од ових идеја.
Друга позитивна ствар која би могла да проистекне из ове кризе јесте пораст доброте. У Великој Британији се пријавило више од 700.000 добровољаца да помогну Националној здравственој служби, а читава земља исказала је захвалност здравственим радницима координисаним аплаузима.
Доброта се често сматра (нарочито међу економистима) аномалијом кратког века. Али питам се да ли доброта може да постане одрживи део наших друштава, нарочито кад људи схвате да алтруизам и користољубље нису толико далеко једно од другог.
Узмите на пример студију спроведену над више од 600 студената медицине, која је показала да су они себични - људи који би се усредсредили на властити напредак а није им много стало до других - прошли веома добро на првој години.
Ови „узимаоци&qуот; били су добри у извлачењу информација и тиме што су нудили мало тога заузврат могли су да се посвете властитом усавршавању. Они који су били великодушнији са властитим слободним временом и били вољни да понуде колегама увиде у материју, „даваоци&qуот;, заостајали су за њима.
Али ево нечег занимљивог.
На другој години, добродушнија кохорта је сустигла, а на трећој години чак и претекла вршњаке. И заиста, на последњој години, даваоци су почели да добијају знатно више оцене.
И заиста, добродушнији став почео је да буде јачи предсказатељ школских оцена него што је био ефекат пушења на стопу добијања рака плућа. Шта се десило? Нису се изменили даваоци, већ се изменила структура програма.
Као што је написао психолог Адам Грант: „Како студенти напредују кроз медицински факултет, они прелазе са појединачних часова на клиничку ротацију и негу пацијената. Што више напредују, то њихов успех више зависи од тимског рада и пружања услуге.
- Министар здравља РС: „Породице ће се ускоро опет окупљати”
- Корона вирус и школа у Србији: Како сам опет пошао у први разред
- Корона вирус: Колике су шансе да ћу умрети ако се заразим
Док узимаоци некад побеђују у независним улогама где се у изведби гледају само појединачни резултати, даваоци цветају у узајамно зависним улогама у којима је битна сарадња.&qуот;
Ово су резултати који се упорно јављају у социологији: људи са ставом давања напредују у свету међусобне зависности. Докази показују и да су најуспешнији даваоци стратези, траже разноврсност, али одбацују себичњаке који желе да их искористе.
Као што је један истраживач то дефинисао: „Приступ давања моћно је средство у савезништву са социјалном интелигенцијом.&qуот;
Не желим да умањим размере наших актуелних потешкоћа, али исто тако не верујем да нам је будућност нужно суморна. Вреди се надати свету са више доброте и креативности.
Покушаћемо да изнађемо нова решења, бунићемо се против застарелих идеја, а све то у духу сарадње, што ће нам помоћи да будемо успешни.
Као што је један психолог рекао: „Према традиционалној мудрости, високо успешним људима су три ствари заједничке: мотивација, способност и прилика… али постоји и четврти састојак: успех умногоме зависи од тога на који начин приступамо интеракцији са другим људима.
Да ли покушавамо да приграбимо за себе онолико колико можемо или и сами дајемо нешто заузврат? Испоставља се да ови избори имају огромне последице по успешност.&qуот;
Метју Сајед је аутор књиге Бунтовне идеје: Снага разноврсног мишљења
Цртежи: Ема Линч
- ШТА СУ СИМПТОМИ? Кратак водич
- МЕРЕ ЗАШТИТЕ: Како прати руке
- ДА ЛИ ЋЕ БИТИ ВАКЦИНА? Досадашњи прогрес
- КОЛИКА ЈЕ СМРТНОСТ? Сазнајте више
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.11.2020)











