Tužan Veliki petak. Umro nam je još jedan čovek. Crkve bez ljudi, tuguju! Tišina u Pazaru, u Tija Bari gužva, ali ne kao nekada!

Sve je isto. Život se kao na traci okreće od izlaska do zalaska sunca, opominje ljude na njihovu osnovnu obavezu – da se čuvaju – čoveka , da ne prilaze jedni drugima. Jeste čudno neko vreme, ali je postalo u isto vreme i toliko obično, surovo obično, da ga jedino tako možemo i moramo prihvatiti. Želja je postala jedina – ostati zdrav, sačuvati bližnje i tako uticati da se tamo u tri na velikoj televiziji kada se pojave ljudi s maskama na licu, konačno jednog dana,