Жељко Радуловић: Хвала Пироте, Неша лептир мој брат, никад неће престати да лети, ту је увек медју вама!

Био је Васкрс. Нека већ добро знана поподневна тишина. Претешко је у тим тренуцима тражити разлоге за, иначе уобичајено, добро расположење у таквим празничним данима. Бог нас је, бар тог дана, наградио топлим сунчаним зрацима који су колико толико јачали дух! И поново Сале Богојевски. Уме он то на само свој начин да ме "уздрма" неким детаљем, који и све моје у породици врати у прошлост. Помињем Богојевског, скроман, јасан човек, кога је у оваквом времену лепо