Кркобабић поручио повратницима из иностранства да се исплати улагати у воћарство

Копредседници Националног тима за препород села, министар задужен за регионални развој Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић поручили су повратницима из иностранства који су дошли у Србију у време епидемије корона вируса да им се исплати да улажу у воћарство.

После консултација са стручњацима Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности и међународно признатим професором Зораном Кесеровићем, Кркобабић је указао да се воћарство показало као одличан модел у развоју неразвијених подручја Србије и у решавању економских, социјалних и демографских проблема.

"Први извозни посао Србије у Америку је био извоз сувих шљива 1893. године, када је извезено 30.000 тона шљива, инкасирано 37 милиона долара и - Србија је избегла финансијску кризу. Волео бих да и данас извоз воћа и воћних прерађевина буде златни посао Србије", навео је Кркобабић у саопштењу.

Додао је да су стручњаци проценили да једна породица у Србији може пристојно да живи од два хектара боровнице, 3,5 до четири хектара малина, од 2,5 до три хектара јагода и трешања, ако засади купине, јабуке и крушке на пет хектара, или орах, леску, вишњу, шљиву или брескву на површини од 10 хектара.

"Велике шансе за финансијски успех постоје и у гајењу јагодастих воћних врста у пластеницима", казао је министар.

Национални тим за препород села Србије препоручио је за гајење сорту шљива "чачанску лепотицу", "чачанску родну", "стенлеј" и "пожегачу" као најбољу сорту за прераду, а "црвену ранку" као веома погодну за производњу ракија, и од нових сорти "топтејст" и "презента".

Од јабука су предлаже сорт "златни делишес" и "гала" са својим клоновима, "грени смит", "фуџи".

Међу вишњама препознатљива у Европи као најбоља за прераду је "облачинска", али треба садити и крупноплодне сорте као што је "шумадинка" створена у Институту за воћарство у Чачку, као и мађарске сорте "ерди ботермо", "ерди јубилеум" и "ујфертошка гроздаста", поручио је Национални тим за препород села.

Истакнуто је да је дуња "веома перспективна", а требало би садити "лесковачку" и "врањску" али и бугарске сорте "асеница", "хемис" и "тријумф", као и да би више простора требало посветити чувеној аутохтоној сорти – "крушки караманки", али би свакако требало садити "виљамовку", аустралијску сорту "пакамс тријумф" и италијанске "турандот" и "кармен".

Од сорти јагода "клери" је водећа, док су за пластеничку производњу одличне "алба" и "џоли", препорука је Националног тима за препород села.

Процењено је да шанса да повратници из иностранства инвестирају у воћарство и зараде за пристојан живот своје породице постоји у свим крајевима Србије.

У суботичко-хоргошком региону најбоље успевају јабука и вишња. Фрушкогорски регион је погодан за све воћне врсте али најбоље резултате дају јабука, бресква, трешња и вишња. Подунавски регион је погодан за већину воћних врста, али се највише гаје: јабука, бресква, крушка, трешња и кајсија.

Тимочки регион је веома добар за производњу ораха, леске и вишње, а Шумадијски рејон за производњу јабуке, шљиве, малине, купине, јагоде, боровнице, брескве и крушке, сматрају стручњаци.

Такође, Западноморавски рејон - Краљево, Чачак и Ужице - погодан је за шљиву, малину и боровницу, а у Јужноморавском региону – у Лесковцу, Нишу и Прокупљу најбоље резултате дају вишња, јагода крушка и боровница.

У структури извоза пољопривредних производа Србије три воћне врсте - малина, јабука и вишња се налазе међу првих десет извозних производа.

У последње три до четири године у структури извоза пољопривредних производа, воће и прерађевине од воћа, налазе се на првом месту са више од 600 милиона долара, наводи се у саопштењу кабинета Милана Кракобабића.

Указано је да је воћарство кроз историју имало врло важну улогу у развоју економије Србије и да је у кризним тренуцима захваљујући извозу воћа више пута спасавана српска економија.

"Тако је и данас. И актуелни пројекат обнове задругарства '500 задруга у 500' села је показао да су воћари добро организовани. Управо су задруге из тог пројекта које се баве искључиво производњом или прерадом воћа по успешности убедљиво на првом месту", наводи се у саопштењу.

Од четири сложене задруге у Србији, две су воћарске - "Наши Воћари" у Милићеву селу, поред Пожеге са тежишњом производњом малина и "Сложни воћари" у Новом Сланкамену у општини Инђија, која највише производи јабуке.

Повратницима из иностранства препоручено је да контактирају задружне савезе Србије и Војводине, и Национални тим за препород села Србије где ће добити неопходне информације.

Поводом недавног позива Милана Кркобабића и академика Драгана Шкорића повратницима из иностранства да улажу у своју отаџбину, стигла су многа питања из Србије и иностранства, а најчешћа су о томе у коју производњу се исплати улагати и у које крајеве Србије ваља инвестирати.

(Бета, 23.04.2020)