Hoće li umetnost umeti da plače kao što smo se mi smejali nad njom
RTS 17.05.2020
Odlazak Ulrike Lunaček sa mesta austrijske državne sekretarke za kulturu i umetnost je strahoviti udarac za tip političara opšte prakse. Nije svako za sve, što je za političke stranke, posebno one malog radijusa internih specijalista, iz nekog razloga uvek veliko iznenađenje. Ali da li je Lunačekova i tamo gde se smatrala profesionalnom političarkom, ikad bila više od političke aktivistkinje? Način na koji je već drugi put ispraćena iz austrijske politike dopušta to pitanje.
Ulrike Lunaček je surovo i nesmiljeno naterala na ostavku vlastita partija Zelenih. To je prvo što upada u oči u scenskom okviru u kome je prošlog petka pročitala kratko saopštenje za javnost, odbila da odgovara na pitanja novinara, okrenula se i otišla. Ona je ponižena, strahovito jer javno, toliko je razumela metodu vladinog i parlamentarnog tima stranke Zelenih. U četvrtak je prekinuta dok je u video-konferenciji razgovarala sa pokrajinskim sekretarima za
