Шта Тито представља младим левичарима данас у Србији

Међу онима који су рођени пре његове смрти и онима који су живели у социјалистичкој Југославији владају подељена мишљења, али шта о Титу мисле они који су о СФРЈ учили из историјских уџбеника, нису стигли да буду Титови пионири и нису на слету доносили писма упакована у штафету?

Или прецизније - шта за младе левичаре у Србији данас представља Тито?

На нечији политички став и развој је неупитно утицао, а поједини критикују његове државничке потезе и однос према блиским људима.

Има и оних који му не дају превише на значају и посматрају га као историјску фигуру неважну за политичке и друштвене услове данашњице.

• Подељена сећања на Тита и Југославију
• Титова атомска бомба: политичка жеља против науке
• Пет ствари које треба да знате о Титу

Лепо, лепше, Тито

За 22-годишњег Александра Шљивића из омладине Социјалистичке партије Србије (СПС), Јосип Броз Тито представља „најважнију традицију социјалистичке идеје у Србији&qуот;.

Не крије да је Тито утицао на његово политичко опредељење и развој, те се у партију учланио већ са 18 година јер сматра да су „програмска начела СПС наслеђена из времена Тита и Југославије&qуот;.

Социјалистичка партија Србије је настала 1990. године уједињењем Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа.

Први председник је био Слободан Милошевић који је на тој позицији остао до смрти 2006. године. Од оснивања до данас, СПС није био на власти једино у периоду од 2000. до 2008. године.

Са ликом и делом Јосипа Броза Тита, Шљивић се упознао још раном детињству, у родном Прокупљу.

„Прва нека моја сећања на Тита била су од родитеља који су ми причали о том периоду благостања у Југославији где је свако имао једнаку шансу, без обзира на своје порекло, без обзира на имовину и слично&qуот;, каже за ББЦ на српском Шљивић, студент историје.

У његовој породици се о Титу лепо говорило јер је био „персонификација доба социјалистичког самоуправљања&qуот;.

Шљивић сматра да је Броз био вешт и способан државник и политичар иако није „завршавао факултете&qуот;, већ се образовао „у комунистичким центрима Совјетског савеза&qуот;.

„Тито је вешто балансирао и није дозволио да се Стаљин меша у ствари у Југославији, а истовремено је као лидер једне комунистичке партије и земље остварио значајне кораке, дипломатске пре свега, са западним земљама које су биле изразито антисоцијалистичке&qуот;, наглашава Шљивић.

Највеће политичке заслуге, посебно на међународном плану, приписује му за формирање Покрета несврстаних.

„Ту су биле различите државе по уређењу, рецимо монархистичке, које не би могле можда да сарађују са неком социјалистичком земљом.

„Тито је успео и са њима да оствари одличан контакт, пријатељске везе, да се и дан данас у тим такозваним земљама трећег света, чланицама несврстаних, Тито и даље поштује - некада бисмо могли да кажемо можда и више него код нас самих&qуот;, додаје Шљивић.

Покрет је окупљао земље које нису желеле да се сврстају ни на једну страну у Хладном рату, између источног и западног блока. Основан је 1. септембра 1961. године у Београду.

• Шта је све поседовао Тито: „Све је било Брозово и ништа није било његово”
• Одлазак Тита: Сахрана која је зауставила свет
• Тито и његова гробница: Стални окршаји са Кућом цвећа

„Млади левичари данас у Србији не размишљају о Титу&qуот;

Душан Дудуковић, 21-годишњи члан Социјалдемократске уније (СДУ), такође сматра да је Брозов највећи политички подвиг био формирање Покрета несврстаних и „највише цени његов допринос у спољној политици и такав однос са читавим светом&qуот;.

Ипак, тврди да млади левичари у Србији данас не размишљају много о Титу.

„Није Тито та личност на коју се неко угледа па зато постаје левичар.

„Није страшно битан за нове младе генерације и однос према Титу не утиче на то да ли је неко левичар или није&qуот;, каже Дудуковић.

Као пример овакве тврдње, наводи СПС где „поштују и цене лик и дело Тита&qуот;, док њихова „пракса није нешто левичарска&qуот; јер су, каже, учествовали у власти која је спроводила приватизацију.

Сматра да постоје активисти који учествују у штрајковима, блокадама и простестима, а не мисле „нарочито добро&qуот; о Титу, попут анархиста.

„Питање да ли је неко левичар или није, не зависи од његовог поштовања према неком лидеру из историје, па и Јосипу Брозу Титу, већ од погледа на ситуацију у друштву, на економске односе, на позицију у класном друштву и слично&qуот;, наглаша Дудуковић.

• Збогом, друже Тито, 39. пут
• Подељена сећања на Тита и Југославију
• Није теорија завере: Тито, Хитлер и Стаљин били комшије

За разлику од Шљивића, Тито није имао политичког утицаја на Душана.

Каже да су га инспирисале друге историјске личности из комунистичког покрета, попут Че Геваре и Лењина.

„Није било неког великог теоријског доприноса у политичкој мисли, филозофији, на које би се могао угледати и дела која бих читао.

„У том смислу нисам се много занимао за Тита и не могу рећи да ми је узор и неко на кога бих помислио када би ме питали да наведем неколико великих револуционара&qуот;, каже Дудуковић.

Ипак, додаје да су његове заслуге биле пре свега практичне природе јер је био „велики војсковођа&qуот; и „изузетан стратег&qуот;, који је водио Народноослободилачку борбу у Другом светском рату и направио од југословенског партизанског покрета отпора „највећу герилску војску у Европи&qуот;.

„И најгори социјализам је бољи од најбољег капитализма&qуот;

Први секретар Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), омладинског огранка Нове комунистичке партије Југославије (НКПЈ), Александар Ђенић је са свега пет година знао ко је Тито јер је, каже, „он тада, као и сада био увек тема разних спорова&qуот;.

За њега Тито представља симбол једног времена - првенствено симбол борбе против фашизма и нове Југославије.

„Без обзира каква је та Југославија била, она је из беде и сиромаштва извукла огромну количину становништва, описменила је народ, сваком појединцу дала да се школује, омогућила је право на рад, свако је могао да се лечи, решила је у многоме стамбена питања својих грађана и остало&qуот;, говори Ђенић.

О Титу се говорило и у његовој породици, а мишљења су била подељена.

„Мој деда је био годину и два месеца на Голом отоку јер се изјаснио за резолуцију Информбироа. Он је себе сматрао комунистом интернационалистом јер - како то да су све партије у криву, једино је наша у праву.

„Али без обзира на то, увек је говорио да је ,за огромну већину човечанства бољи најгори социјализам него најбољи капитализам'&qуот;, наглашава Ђенић,, 29-годишњи докторанд Факултета за медије и комуникацију..

Он сматра да је кључна грешка у Титовој политичкој каријери 1948. година, када је рекао „историјско не&qуот; Јосифу Висарионовичу Стаљину, вођи Совјетског савеза.

То је био одговор на Резолуцију Информбироа, донету исте године у Букурешту, а у којој се налазило низ критика на рачун Комунистичке партије Југославије.

Непристајање да СССР буде врховни комунистички ауторитет, противљење диктату и контроли Москве, тежња ка државном суверенитету и привредна независност били су само неки од разлога разилажења Тита и Стаљина.

Ђенић не гледа благонаклоно ни на Титово оснивање Покрета несврстаних.

„Како ја могу да будем несврстан ако сам комуниста, ваљда сам и те како сврстан, а не могу да будем несврстан када се земље социјалистичког блока и комунистички покрети боре за ослобођење од колонијалне зависности потпомогнуте од стране Совјетског савеза&qуот;, каже Ђенић.

Он критикује и покретање затворског логора Голи оток у Хрватској, формирање Балканског пакта са Грчком и Турском - за који каже да га је НАТО пакт сматрао својим југоисточним крилом, али и социјалистичко самоуправљање, као „примену и увођење капиталистичких метода и тржишне капиталистичке конкуренције у економији&qуот;.

Дудуковић сматра да је Титова грешка била што је допустио да се идентитет Југославије поистовети са његовим идентитетом, иако, каже, то није зависило директно од њега.

„Постоје записи где је он био против тога и до његове старости седамдесетих година, његов лик се није појављивао ни у филмовима, нигде.

„Он се трудио, како је записивао, да не дође до тога да постане једино што везује све те народе. Међутим, мислим да је до тога дошло и да је можда могло да се избегне&qуот;, наглашава Дудуковић.

Шљивић замера Титу што је дозволио сукобе унутар Савеза комуниста што је утицало на будућност Југославије.

Ннајвећа грешка је била што је српски народ био „подељен у више република у Југославији&qуот;, и што у тим републикама - Хрватској и Босни и Херцеговини, „није имао аутономију&qуот;, каква је постојала у Србији у две аутономне покрајине.

Такве одлуке, су, каже, касније биле кључне у сукобима деведесетих.

О Титу кроз вицеве

Александар Ристић, комуниста који није члан ни једне партије или организацији, препознао је мане Јосипа Броза Тита у односу са блиским људима.

„Оно што сам читао о њему мени даје утисак да није био лоша особа, али је имао неке лоше стране за које мислим да су токсичне - рецимо особе са којима је био, са женама разним, то ми не делују као претерано здрави лични односи.

„То је можда моје спољно гледиште које нема везе са реалношћу, а можда је и зато што историографија није оставила довољно добрих доказа&qуот;, каже Ристић, 26-годишњи студент Машинског факултета и ИТ академије.

У његовом окружењу су људи углавном неутрално гледало на Тита, са спорадичним позитивним или негативним коментарима, а неретко је био и главни лик у вицевима.

Ристић не препознаје Тита као личност која је утицала на његов политички развој.

Каже да му је далеко већи узор била старија сестра која га је учила комунизму, феминизму и другим идеолошки блиским политикама и теоријама.

Такође, сматра да историјским личностима попут Тита треба дати хумани карактер јер „сви јесмо људи&qуот;.

Ипак, мишљења је да је Тито био „врстан политичар&qуот; који се добро сналазио у „геополитичкој ситуацији&qуот; у којој се налазио.

„Успео је да преживи разне недаће које су се дешавале у Југославији кад је био млад, да дође на високо место у КПЈ кад си могао да завршиш у затвору или мртав.

„Преживео је Други светски рат, постао битна фигура у борби против окупатора и после у току мирног стања је био, не савршена, али фигура која је успевала да прави савезништва са разним људима из разних крајева света&qуот;, говори Ристић.

• Битка на Неретви: 50 година од филма који је довео Холивуд у СФРЈ
• У једном лустеру се крије судбина целе Југославије
• Упознајте Лењина: Како је обликовао Тита и Југославију

Неки нови Тито

Титов међународни углед још дуго неће имати неки политичар тврди Шљивић.

„Можда је кључни пример његова сахрана, када погледамо који се број кључних људи из целог света ту окупио, а који се неком другом приликом не би нашао на једном истом месту. Цареви, краљеви, председници република...&qуот;, каже он.

Шљивић матра да је домаћој и светској политици потребан неко налик Титу, али, како каже, не само због личности, већ због политичког - социјалистичког, односно левичарског, опредељења.

Ристић, комуниста без партије, сматра да није нужно постојање једног кључног политичког вође попут Тита.

„Не мислим да је поента да дође нови Тито, него да се створи нови покрет који ће да одради посао, а не сад једна политичар.

„Политичари морају бити део тога, тако је, како је, али не мислим да су они, било овде, било у иностранству, најбитнији фактор&qуот;, закључује Ристић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.25.2020)