Šetajte državljani EU po Crnoj Gori, ja još ne mogu poći svojoj kući

Zbog daljine nemam mogućnost da odem da ih vidim „kad mi dune“ ili da vikende provodim sa njima. I ne žalim se, sama sam tako birala. Za mene je normalna situacija da se sretnemo jednom u tri-četiri meseca, nekad i duže u zavisnosti od obaveza. Barem mi je bila normalna, dok sam mogla da odlučujem kada ću da odem u Crnu Goru i kada ću da se vratim nazad u Beograd. Ali izgleda da ona krilatica „zabranjeno voće je najslađe“ sada poprima svu težinu koju sam ranije